Aida Ćorović preko dnevnog lista Danas u tekstu “Hidžab, marama kao politika”, iznosi svoj stav o nošenju marama i iskrenoj nameri devojaka u Sandžaku koje se opredeljuju za taj čin. Uz to navodi da je ta nova papazjanija skuvana u kuhinji velikog majstora manipulacije masama, spin-doktor Muamera Zukorlića. Dodaje da: “Nažalost, nije retkost da u gradu u kom se, manje-više, svi poznajemo, devojke koje imaju ozbiljnu narkomansku prošlost, a neretko im je to i sadašnjost, pribegavaju pokrivanju i na taj način „peru“ svoje biografije i socijalni život.”

Nakon toga sledi reakcija Muslimanske omladinske zajednice. Ponovo preko lista “Danas”. U tekstu “Aida Ćorović sa ravnogorcima i Ljajićem” koji je potpisala Aida Rašljanin, sledi odbrana, napad, uvreda. Umesto da se odbrani namera žena koje su odlučile da prihvate, kako same navode, muslimanski način življenja, u tekstu postoji niz uvreda: “Kada god neko lice bez biografije, bez fakultetskog obrazovanja, bez kučeta i mačeta, isfrustrirano ličnim životnim neuspjehom, u samom vrhuncu klimaksa, želi skrenuti pažnju na sebe, uhljebi se u kakvu nevladinu organizaciju, prikopča na neki fond specijalno napravljen za obesmišljavanje i degradiranje zdravih, humanih ideja i tradicionalnih vrijednosti i ospe paljbu pljuvačine po samom sebi, odnosno narodu kojem pripada, narod kojem je pripadao, narodu kojem su njegovi preci pripadali.”

Što se objavljenih tekstova tiče, jedino što mogu da kažem jeste da oba teksta imaju elemente govora mržnje. Kao takve naravno da ih osuđujem i posmatram kao dodatni doprinos produbljivanju sukoba. Dezavusianje javnosti i skretanje teme sa stvarnih problema, čini mi se, da je namera pisanja ovakvih tekstova.

Ono što znam jeste da niko neće da objavi dokaze potpisane i pečatirane od strane nadležnog ministra, kojim se poništava volja građana iskazana na izborima za Bošnjački nacionalni savet. Sada se preko te činjenice prelazi i najavljuju nove liste koje će učestvovati na ponovljenim izborima, a koji su proizvod kriminalnih aktivnosti i kršenja osnovnih ljudskih prava. Pitanja se upućuju na pogrešne adrese, kao krivci se označavaju opozicione partije, a skriva se odgovornost predstavnika nadležnih institucija koje su učestvovale u kršenju zakona i prava ljudi.

lako mogu da poverujem u iskrene namere onih koji znaju da je došlo do kršenja ljudskih prava, preko toga olako prelaze, a bave se maramama. Mnogo je komplikovanije od marama i načina na koji se nose, međutim radi se o ljudskim pravima i baš zato nema razumevanja nadležnih institucija.