U Srbiji po hektaru rodi 4,6 tona kukuruza. Prosečno. U Belgiji skoro 12, u Grčkoj oko 10 tona. U Vojvodini živi samo 108.000 mladih između 15 i 19 godina, u odnosu na 160.000 ljudi starih između 60 i 64 godine i 112.000 onih koji imaju između 70 i 74 godine.

Sjajno je što je postignut dogovor u Briselu. Međutim, već prva izjava predsednika Tadića pokazala je da na otiraču i stepenicima Andrićevog venca nisu ostavljene i blatnjave neistine i mimikrija. Istina iz Brisela se ne sme relativizovati i proglašavati trijumf antipolitike „i Kosovo i Evropa”. To nije tačno, izgleda ofucano i preterano liči na Miloševićevu objavu pobede nad NATO.

Slučaj Upravnika NBS, zaboravljen nakon pet minuta i pored naknadnih progona svih potpisnika, za sad samo onih u NBS, u odbranu Nikolaidisa - nas je podsetio koliko smo, kao društvo neinstitucionalizovane demokratije još daleko od od toga da nas zakoni čine slobodnim.

U humanoj medicini pojam autizam predstavlja "vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja..." Ali autizam nije samo medicinski pojam, on je postao i pojam u srpskoj politici i opisuje političke statove. NIje ga lako definisati, ali postavite sami sebi pitanje: "na koga me ova definicija u srpskoj politici asocira? Odgovor iz prve: DSS.

Blitzkrieg Cvetkovićeve vlade, jedini za četiri godine, ali zato zaista fantastično brz, povodom slučaja NBS i Sretena Ugričića, rezultirao je hitrim dovodjenjem (nakon samo pet dana) Dejana Ristića na mesto VD NBS.

Zalaganje za političku neutralnost Srbije posledica je nečije želje da naša zemlja odustane od puta ka punopravnom članstvu u EU. Baš kao što je tzv. “vojna neutralnost” drugo ime za odustajanje od atlanskih integracija.

Kad već postoji SPC tvrđava u Vojvodini, ne znam zašto ne bi postojala i tvrđava evropskih i demokratskih obrisa.

Kada smo 2008. godine prvi put razgovarali o ideji da Beograd postane Evropska prestonica kulture 2020. godine, nismo ni sanjali to da ćemo sada, četiri godine kasnije, biti na korak od ostvarenja ovog sna.

Zamislite državu u kojoj su svi građani članovi biblioteke. Državu u kojoj je budžet za kulturu svetinja. Državu u kojoj je najvažnije šta misli upravnik nacionalne biblioteke.

Da kažem, dok ne bude i zvanično uvedena cenzura, nešto o toj Nikolaidisovoj rečenici i lavini opasnih namera koju je njena interpretacija izazvala u rovitom srpskom društvu koje ministri i trabanti ubrzano pretvaraju u politički svinjac.