Neshvatljivi su ciljevi spoljne politike koju promoviše aktuelna Vlada, pa je tako i kada je reč o dijaspori. A Srbi u regionu su, u okviru te politike, postali opet orudje za sulude pothvate. Posle dve decenije samoubilačke politike koja se završila katastrofom, opet smo svedoci da su takozvani Srbi u regionu poluga i buduća žtrva nove stare politike službenog Beograda.

Naime, očigledno je da taj službeni Beograd deli, prema svojim nejasnim simpatijama, Srbe u regionu i dijaspori na one koji su njihovi miljenici, i na one koje bi najradje ućutkali. To je bilo tako jasno i na održanoj Skupštini.

Svi oni Srbi u regionu koje je favorizovao službeni Beograd u novije vreme, završili su u porazu. Da li to čeka i one Srbe u regionu koje službeni Beograd danas favoruzuje? Pošto takva vrsta politike očigledno nije doživela puno otrežnjenje, verovatno će ishod i ovog puta biti isti.Ali se zato očekuje, i od miljenika i onih koji to nisu, da i dalje šalju pare.

Posle nedavnih izbora u Crnoj gori, u podgoričkoj štampi se mogao videti naslov : BEOGRAD OPET IZGUBIO IZBORE U CRNOJ GORI. Da li može bolje da se opiše napor zvaničnog Beograda u regionu? Da li je to evropska politika dobrosusedstva u regionu? Neko nedobronameran može da zaključi da zvanični Beograd ima ambiciju da utiče na opstanak vlada u regionu. Ako je to tako, zašto se onda čudimo, kada nas posle optužuju za takozvanu velikosrpsku politiku. Na stranu to što je ona već tradicionalno neuspešna.

Na sednici Odbora za odnose sa Srbima van Srbije 15. jula 2010. godine , gostovala je delegacija Srba iz Makedonije. Ona je iznela teške primedbe na rad našeg ambasadora u Makedoniji. Ako je pola tih primedbi tačno, taj ambasador bi trebalo da bude hitno opozvan. I to bi bila manja šteta od one koju bi doneo njegov ostanak na dužnosti, ako je ponašanje tog ambasadora pravi izraz politike zvaničnog Beograda. A bojim se da je upravo tako. Pa bi bilo neophodno, ne samo promeniti ambasadora, već i celokupnu spolju politiku.

Gosti i sunarodnici iz Makedonije su neko kome je potrebna adekvatna pomoć , a ne sebično slepilo državnih organa Srbije, bez pozitivnog cilja koji se može nazreti. Oni su Srbi, ali su gradjani Makedonije, i tako je sa svim Srbima u regionu i dijaspori. Ako se to sada ne shvati, kad već nije do sada, onda će se i makedonska priča završiti kao i sve slične do sada. Ukratko i jasno rečeno - porazom. Niko ne želi doveka da sledi gubitničku politiku, pa će na kraju radije promeniti ime i prezime, nego da večito bude neprilagodjeno čudo kojeg niko ne razume.

Baš kao što očekujemo od nacionalnih manjina u Srbiji da budu lojalni gradjani države u kojoj žive, tako isto se moramo odnositi i prema Srbima u regionu i dijaspori. Sve ostalo je ponovljeni užas.