Vest koju donosi B92, objašnjava da jednoj zaposlenoj osobi, po isteku ugovora, nije produžena njegova važnost, jer je odbila da se učlani u LDP. Iz vesti je očigledno da je istoj osobi ugovor nekoliko puta već produžavan bez mobinga, ali sad je navodno bila ucenjena.

U zemlji nepotizma, u kojoj je perjanica nepotizma i političkog mobinga jedna mala partija na vlasti, ali nije nimalo imuna ni najveća, B92 posvećuje svoj vikend-program provincijalnom rekla-kazala događaju. To samo može da znači da je predizbornu kampanju počeo onaj koji je i do sada uvek prvi otvarao predizborne sezone u svom manijakalnom naporu da i dalje ostane u vlasti , pa su počeli i preko B92 da se šalju signali ko je kome opasan. Ništa novo u društvu u kojem se politika do kraja pretvorila u jeftini marketing iz reklama za pivo i praškove za pranje veša.

Šporeti na drva u predizbornim kampanjama po ubogim ćoškovima današnje Srbije, farmerke iz Novog pazara, menjanja prijave boravka hiljade ljudi iz jednog mesta u drugo u kojem su lokalni izbori, otimanje direktora glavne kompanije u mestu kako bi se odlučujuće uticalo na izborni rezultat, i ostalo mito koje se koristi da bi neka privremena koalicija prešla cenzus, ili čak i osvojila izbore- sve to nikada nije bila vest za istraživačko novinarstvo B92. Nije bila vest ni da je Predsednik države izviždan u Novom Pazaru. Izgleda da se u onom čuvenom komunističkom maniru - jedna ista stvar koristi i za dokaz i za protivdokaz, već prema potrebi. Ili, još više: ne gledaj šta ja radim, nego slušaj šta ti govorim.

Takođe, nikada nije bila vest za B92 da je za dvadeset meseci participacije u kulturi prestonice, LDP (reč je o stranci koja ne pravi privremene koalicije i izlazi zapravo uvek sama na izbore) uveo javni poziv u institucije kulture u Beogradu, da je podržao profesionalce - a ne stranačke funkcionere na vodećim pozicijama u gradskoj kulturi. Preko pedeset ljudi u Beogradu u vodećim institucijama kulture (Mia David, Jelena Kajgo, Dejan Sinadinovič, Slaviša Savić, Kosta Bunuševac, Alek Conkić, Zoran Popović, Lena Bogdanović, Dubravka Stojanović, Aleksandar Manevski, Draško Vujović, Veljko Đurović, Predrag Bambić, Maja Rajković, Peca Popović, DJ Aćim, Damjan Đakov...) nisu članovi LDP, niti im je iko ikada pomenuo želju da to postanu.

B92 nije objavio ni da je LDP uveo BELEF u Evropsku asocijaciju festivala, da je kandidovao Beograd za evropsku prestonicu kulture i da su predstavnici LDP obišli samo u poslednjih deset dana, tim povodom, Banja Luku, Ljubljanu, Peruđu, Sarajevo i Maribor, a sa Peruđom već potpisali i ugovor.

Takođe je B92 uskratio građane za vest da je LDP pokrenuo proces strateškog planiranja u kulturi u prestonici, odnosno da je uveo kulturu u strategiju razvoja Beograda prvi put u poslednje tri decenije.

Nije bila ni vest da je napor LDP-a na saradnji u polju kulture sa Ljubljanom rezultirao odlukom da se dva grada pobratime krajem godine. Takođe nije nikada javljeno da je ove godine Oktobarski salon organizovan kroz partnerstvo sa Švedskom, da je promovisan Bitef Dance Company, odnosno napor da posle toliko decenija festivala koji je obilovao plesnim predstavama, Beograd konačno dobije i svoju prvu profesionalnu plesnu trupu. Nije obaveštena javnost ni o tome da su se sa mrtve tačke pokrenuli kulturni centri Majdan na Savskom vencu i Centar za kulturu Mladenovac, kao što nije izvestio ni o regionalnoj inicijativi pod imenom Love Week sa učešćem šest glavnih gradova bivše države.

Niti jedne reči o o svima onima koji su upropastili kulturu ove države i njenog glavnog grada, ni reči o naporima da ponovo uhvatimo korak sa odmaklim svetom, ali je zato vest da u Šapcu izvesnoj osobi nije produžen ugovor o radu, sa optužbama za mobing i bez dokaza da se on zaista i dogodio. Da se ne zaboravi da B92 nije ni ovoga puta objavio uzvratnu izjavu LDP, kao i bezbroj puta do sada.

Pa zaista, ima tu političkog mobinga; ali se on nije dogodio u Šapcu, već usred Beograda - unutar bestijalnog političkog marketinga kojem je nekada slobodarski medij odavno podlegao.