Vrapcima na grani je to odavno jasno, ali ne i vlasti u Srbiji, koja i dalje koketuje s njima, da li iz uverenja ili od straha, krajnje je nejasno. Ja im poručujem da je nacionalizam izgubio bitku onog trenutka kada se suprotstavio slobodi ljudi bez predrasuda. To jest meni. Pa bih zamolio Vladu da odvažno i bez odlaganja krene u obračun sa njima. Zlo je činjenica realnosti i o njemu se ne sme govoriti na zaobilazan način. Kad vlast to bude direktno učinila, shvatiće da neprijatelj i ne postoji, da je mrtav i prazan. Mračna balkanska zver ne postoji, osim u našoj bojažljivosti da je poteramo štapom.

U međuvremenu, bilo bi pametnije da se ne organizuju susreti neplivača na otvorenoj pučini, jer je to sramota i za njih i za sve nas. Performanse društva i plivačke sposobnosti to jednostavno ne dozvoljavaju i moraju biti prvo prozvani oni koji su zaduženi za njihovo modernizovanje i ubrzavanje osposobljavanja. Oni to moraju da u dogledno vreme omoguće - kroz sveobuhvatnu promenu kulturnog modela i sistema važećih lestvica vrednosti. Pre toga se te vrednosti moraju formulisati kroz imenovanje prevashodnih interesa našeg društva. Umesto da šeta nas hiljadu, u šetnju mora cela Srbija. Inače, jedini rezultat takvih okupljanja će i dalje biti krvarenje jadnog Beograda. A on je nešto najbolje što je u Srbiji ikad napravljeno. Slanje jezive slike o nama u svet i zaustavljanje procesa u pridruživanju EU, a ne današnja parada, i jeste bio cilj ništarija koje su to organizovale. Pa da sad kriknemo valjda u želji za Rusijom?

Na koji ćemo način započeti demontiranje zla koje davi društvo? Na svaki - makar zabranili i fudbal, da ne može ni na male goliće pet godina. Posle poraza od Estonije, jasno je da to i neće biti nekakav naročiti gubitak. Naravno, osim sa pravim fudbalom i njegovim navijačima, moramo se obračunati i sa onom mračnom nacionalno-desničarsko-pravoslavnom half linijom, koja čuva obraz Srbije tako što šalje pijane maloletnike da ruše Beograd. I uči ih da se krste dok razbijaju sopstveni glavni grad, dok pri tom ne znaju da navedu ni ime jednog jedinog apostola ili junaka iz srpske istorije.

Neka nam policija saopšti gde su mesta boravišta pohapšenih, da nisu mnogi došli možda iz Bosne i Kosovske Mitrovice na susret sa fudbalskim navijačima na sred Terazija? Ako je tako, ko ih je organizovao? Zahtevamo da čujemo ta imena u pozadini. A prosti izvođači da se pošalju na društveno koristan prisilan rad, gde će se naučiti raznim stvarima korisnim za ulepšavanje gradova.