Kulturni model
Nenad Prokić | 1. 11. 2010.
Kultura u Srbiji je sistematski uništavana od provincijalaca i jednog, recimo, izolovanog akademizma; od patetičnog provincijalizma, izolovanosti i nespremnosti da se udje u velike diskusije o kulturi. Svaki čovek, svako društvo i svaki umetnik oseća se i prepoznaje po tome kako u odredjenim okolnostima rešava pitanje sopstvene sudbine i egzistencije, kako o njima razmišlja. Ova sredina nije umela da reši to pitanje, pala je iz tog ispita.
Svi ovdašnji umetnici zato i danas žive u nekoj vrsti izolovanosti, ili koketuju sa djavolom koji uvek obećava zlatne gradove - i to oduvek, pa su se na to već i previše navikli. Alibi totalitarne prošlosti se uvek uzima kao neka olakšavna okolnost, umesto kao povod za nekakvu promenu.
Ni ovogodišnji Oktobarski salon, kao ni bilo koji dogadjaj u kulturnom kosmosu Srbije, nije protekao bez tog jezivog urlika provincije. Toliko o uključivanju srpskog društva u evropske i svetske tokove.
