Mišljenja je da je razlikovanje levih i desnih u politici postalo besmileno i anahrono, pogotovo u zemljama bivše države. Ne voli ni rasprave o prošlosti, jer je za generaciju svih onih koji su rodjeni nakon Drugog svetskog rata sasvim valjda normalno da se antifašizam podrazumeva. Mnogo je važnije razgovarati o tome kako je situacija u kojoj se sada nalazimo rezultat neprihvatljivog ponašanja vladajućih struktura, koje već dvadeset godina, dakle od raspada Jugoslavije, u svim novonastalim državama, nameću iste šablone upravljanja iako su se pokazali krajnje neuspešnim. Zdrava pamet, politička i ekonomska logika govore da se zemlja i društvo ne mogu izvesti iz krize na isti onaj način na koji su u tu lrizu ušli, niti će nas iz nje izvući isti ljudi s istim ponašenjem, koji su nas i doveli tu gde smo.

U Balama u Istri Cuccurin je s istomišljenicima napravio nešto za šta smatra da se može primenjivati na mnogo široj teritoriji. A to što su napravili jeste jedan dijametralno suprotan i kudikamo uspešniji model upravljanja lokalnom zajednicom, model koji u svakom segmentu uključuje gradjane, koji je u svakom segmentu transparentan, ali ne tako da odluke koje donesu objavljuju na internetu, već tako da u svaku fazu uključuju ljude i redovno ih pozivaju na javne rasprave. Zemljište na kojem se nalazi kamp je u vlasništvu opštine, a o tome da li će ga dati u zakup ili če ga prodati, gradjani Bala su odlučili na referendumu koji je prethodio sednici Opštinskog veća na kojem je donesena odluka konsenzusom. Kao što se uostalom i sve strateške odluke o razvoju Bala, posebno o održivom razvoju, donose konsenzusom. Politika tako više nije delatnost koja omogućuje povlastice jednom čoveku ili uskom krugu ljudi, već svima. Velika nepravda većini ljudi, tvrdi Cuccurin, napravljena je kada se prelazilo iz jednog društvenog i državnog uredjenja u drugo, jer su samo oni koji su bili na izvoru informacija mogli da iskoriste pogodan trenutak i snadju se u privatnom preduzetništvu, te se i obogate. A svi drugi su ostali kratkih rukava. Da je prelaz bio bolje organizovan, da smo postepeno i transparentno gradili novo društvo, svi bismo danas mnogo živeli.

Zemljište kao što je kamp od 250 hektara u Balama, u pravilu lokalna samouprava ili daje u koncesiju ili ga prodaje i tako puni budžet. I navodno su tako svi zadovoljni. Mi smo, kaže Cuccurin, uradili potpuno suprotno: omogućili smo svima da se njime okoriste. Osnovano je trgovačko društvo i svim stanovnicima koji su to želeli, ponudjeno je vlasništvo u toj firmi, odnosno u kampu. Ustartu je ograničeno učešće na iznos od 7.000 eura, kako bi većina pod jednakim uslovima mogla da udje u vlasničku strukturu. Tako je rešeno i pitanje vlasništva, pa danas trgovačko društvo i kamp imaju 870 vlasnika, ali je rešeno i pitanje zapošljavanja i upravljanja. Prednost u zapošljavanju imaju stanovnici samog mesta, ali isto tako i upravljačku strukturu čini školovani kadar mesta Bale.Ako to nazivate kapitalističkim samoupravljenjem, kaže Plinio Cuccurin, ja se s tim slažem. Zašto odbacivati i nemale prednosti prošlog sistema u kojem smo živeli, ako su se pokazale dobrim u praksi? Takav sistem se razvio ili se još uvek razvija u Tirolu, u Norveškoj i Toskani, pa što bismo se mi u Istri onda podsmevali i pogrdno ismejavali samoupravljanje?

Ljudi su shvatili da ne mogu preko noći profitirati i ostvariti svoje uske privatne interese. Tako zajedno stasavamo u politici i počinjemo da stvaramo jednu strukturu koja će doprineti novom promišljanju javnog interesa i dobra. Sve to naravno da prati i prljava politička kampanja protiv nove opcije koja se pojavila, kaže Cuccurin. Sve to je ipak opasan zaokret u političkom ponašanju, u načinu sticanja privilegija, načinima sklapanja poslova.

Hrvatski model privatizacije u Hrvatskoj, za razliku od onog Ante Markovića po kojem je privatizirana Tvornica duhana Rovinj, bio je nepošten – tvrdi Cuccurin. Za to nisu krivi samo novopečeni bogataši, odnosno tajkuni, jer je privatizacija izvedena prema izglasanim zakonima, pa je mnogi nazivaju i legaliziranom pljačkom države. Zastupnici u Saboru su digli ruke za takav privatizacijski zakon.Trebalo bi im objaviti imena i malo popričati s njima. Pregledati recimo arhivski snimak zasedanja i precizno utvrditi koji su zastupnici glasali za taj zakon. To je već priča o bolesnom sistemu.

Predstoji ili neuspeh „Ladonje“ na predstojećim državnim izborima, ili ulazak u Parlament. U svakom slučaju sam optimista, tvrdi Cuccurin, sklon sam verovanju da će u svakom slučaju na nekim narednim izborima ovakva vrsta politike postati dominantna. Krajnji cilj na taj način, a to nije mogućno u kratkom vremenu, jeste jedna nova politika, novo društvo i nova država.

Sve to najavljuje čovek koji je jedan od čelnih ljudi firme koja se godinama dovodi u vezu s organizovanim kriminalom i medjunarodnim švercom cigareta zbog kojeg su već padale glave. Gradjani će morati opet da presude: da li će prevagnuti sumnje ili će dati glas za jedinu političku stranku u Hrvatskoj u kojoj se sprovode predizbori koji definišu izborne liste. Temeljna svrha predizbora je da omoguće članovima da biraju, ali i da mogu biti birani.

Izvor: Jutarnji list