Liberalno demokratska partija, dan pre Uskrsa - istovremeno i pravoslavnog i katoličkog,ima svoju prvu pravu Skupštinu. U medjuvremenu, i u veoma kratkom vremenu postala je jedina nada za preokret i srećniju budućnost. U  medjuvremenu, postala je parlamentarna stranka, nasuprot želji svih ostalih političkih aktera jedne sasvim nesrećne zemlje. U medjuvremenu, postala je partner iz Srbije kojeg konačno razumeju i svetske sile, države u okruženju i svi ljudi kojima kap rodjenog sala nije važnija od opštedruštvenog prosperiteta.

Na toj Skupštini, u LDP će se uliti jedna fina i plemenita, žilava struja političkog života u Srbiji u njenim teškim vremenima: Gradjanski savez Srbije. Osim političkog i jednog čisto ljudskog nasledja koje je za sobom ostavio Zoran Djindjić – u tradiciji koja se tek stvara – LDP se veoma oslanja i na sve ono što je GSS promovisao u ovoj divljini u kojoj se mogao pronaći još jedino strašni vetar. Posebnu čast čini i podrška, po prvi put, oko neke političke i parlamentarne partije, koju LDP-u pruža hrabri nevladin sektor u Srbiji. I oni su s nama, napokon, u Parlamentu.

Pred našim očima naglavačke su okrenute civilizacijske vrednosti: moral, etičnost, pravdoljubivost i istina. Kad već niko neće, na LDP-u je da pozove da, kao društvo, na sve to više ne gledamo snishodljivo, mireći se sa tim da neistina bude ustoličena kao vrlina. Moramo da obezbedimo prevagu otvorenog i progresivnog koncepta. Bez  zastupnika verovanja u svet van našeg uma i njihovih privatnih bogatstava koja ne trpe svetlost dana. Bez odlaska kod doktora u čijoj su ordinaciji sve biljke izumrle. Bez obaveza prema onima koji zahtevaju poštovanje, a propustili su sve prilike da ga zasluže.

Sa verom u novi dan i izlazak iz nacionalne neuroze. Sa nadom u ispunjeniji i srećniji život. Sa ljubavlju prema idejama koje se dele s drugima i razvijaju dalje u zajedničkom stvaralačkom univerzumu.