Naravno i Kosovo je uključeno, jer ono je takodje bilo oduvek predmet nekog šverca, političkog pre svega. Benzin iz Srbije ide na sever Kosova bez plaćenih akciza, to je valjda deo čuvenog- a-nepostojećeg akcionog plana, pa se švercuje nazad u Srbiju i pretače iz kanti po nižim cenama. Sami sebi švercujemo sami sebe i sve naše. To je definicija politike u Srbiji. Te kante me progone, na svakoj piše SPS, i sprečavaju me da poverujem da će sada, kada već nisu mogli onda, biti u stanju da vode drugačiju politiku od one kojom su upropastili živote gradjanima Srbije. U okviru te politike, njihova poslovična nesposobnost bila je oduvek momentalno isporučivana najsiromašnijim delovima društva i oni su plaćali tu strašnu cenu ratova, gladi, terora, bombardovanja, izolacije, inflacije... A još su i glasali za njih, i pre i posle. Kakvo mitsko biće je potrebno da prekine taj odvratni šverc života?

Naravno da je za te kante odgovorna Vlada Srbije, koju je činio takozvani demokratski- a-nepostojeći blok, koji se raspao jer nije ni postojao, nego se takav nepostojeći prošvercovao u Vladu. Odgovoran je i Predsednik Srbije, koji je slavio prve noći - a sad ne zna šta će sa sto dva poslanika. Ali ta slika je ipak sps-ovska, iako tako verno ilustruje svu nemoć aktuelne vlasti, jer se ta vlast sada pojavljuje u onoj staroj i odvratnoj predstavi, sa starom i odvratnom scenografijom i kostimima, i naravno starim akterima. Obukli su, eto, to staro ruho i igraju u toj jezivoj predstavi- za koju su nas lagali da nije njihova.

Sve u Srbiji ponovo nešto kao čeka, švercuje se i samo čekanje dok se čeka, pa ga neko hvali, drugi tvrde da je čekanje neophodno zbog ozbiljnosti, pa ozbiljno čekaju. A po ulicama ove nesrećne zemlje se pretače sopstveni benzin iz šupljeg u prazno i ostaci razbijenog- a-nikad-postojećeg demokratskog bloka prilaze SRS-u ili pozivaju SPS da se pridruži njima. Ova država je i dalje tako surova prema svojim gradjanima. Svoju najgoru i najskuplju politiku  švercujemo samo sebi, kao i taj najgori i najskuplji benzin na svetu - dok imamo opet najveći rast cena u ovom delu sveta, opet rekordnu  inflaciju i nezaposlenost, dok se opet svadjamo sa svetom i opet povlačimo ambasadore, dok sve opet ozbiljni opet čekamo da SPS opet odluči opet o svemu. Ništa u Srbiji nije završeno. Milošević mrtav živi, i to ne samo u SPS-u.

Sigurno je da neće biti moderne i srećne Srbije, dok se i SPS i sve te lažno-patriotske stranke ne reformišu i promene. Ali, to bi moralo da se desi tako što oni to sami žele, ili tako što budu primorani na tako nešto, a ne kroz rizičan proces u kojem, nepromenjeni, odlučuju o svemu. Ali, za to je već kriv neko drugi. I taj drugi mora mnogo da se promeni, kako bi nas uverio da se SPS promenio, ili da će se uspešno menjati sinhronizovano sa ponovnim vršenjem vlasti. Pritom, konverzacija u tom jalovom pozorištu svakodnevice je toliko puna lažnih i neuverljivih dijaloga i monologa, da nam se svakodnevica nipošto ne ukazuje kao jednostavna i transparentna, već naprotiv zatamnjena i uznemirujuća. A relacije u njoj kroz mutne operacije pune prevara i manupulacija. Ko uopšte još misli da nije upravo tako? Gradjani Srbije misle o politici u Srbiji ujednačeno loše, ali se dele na one koji pristaju na staru neuspešnu matricu i one koji na nju ne pristaju. Tradicionalni otpor prema bilo kakvim promenama i dalje je preovladjujući. Svi oni koji ne pristaju, i dalje moraju biti hrabri za sve ostale. Odlučite se: hrabri ili nikakvi?

Preneto iz "E - novina"