Neka je vecna slava Sabanu Bajramovicu. R.I.P.

imam dozvolu sastavljača da postiram ovo pismo, a povodom sramnog ponašanja ministarstva prema bajramoviću. '' gdja Ivana Stefanovic Drzavni sekretar Ministarstvo kulture Republike Srbije Postovana gospodjo, Samo dva dana dana posto sam procitao o vasem skandaloznom stavu (...Nišvil je i ove godine obnovio taj zahtev, ali nam je državni sekretar za kulturu Ivana Stefanović saopštila da nacionalnu penziju može dobiti samo ukoliko ima pravo na osnovnu penziju. Pošto mu je za to potrebno 700.000 dinara, predložili smo da taj trošak podele Grad Niš i Ministarstvo kulture, pošto Bajramović to i te kako zaslužuje- rekao je Ivan Blagojević, direktor Nišvila), na veb stranici vaseg Ministarstva sam procitao da je Saban Bajramovic zauvek napustio Svet koji ga je slavio i sramotno politikantsku i birokratizovanu Srbiju. Do dana umiranja zivot Sabana Bajramovica je procenjen na 8588 eura. To je cena jednog coveka, ciganskog kralja i ravnopravnog gradjanina Srbije, cena koju je vase Ministarstvo i vasa titula proglasila za potrebnu, ne da bi se coveku, ciganskom kralju i Srbinu mozda spasao zivot, vec da bi mu se obezbedila dostojanstvena smrt. Vi ste gospodjo, sticajem okolnosti titule koju nosite i placene funkcije koju ocigledno samodovoljno obavljate, jedan od simbola te jadne, politikantske borbe za svoje salonsko-slavske pozicije o kojima sanja svaki milosevicevski i postmilosevicevski Srbin- politikant sa ambicijama bilo koje boje. Ono sto vas karakterise je crta svih politikanata ovog trenutka. A vi razmislite sta bi to moglo da bude. Siguran sam da ce se Ministarstvo istaci pokrivanjem troskova sahrane coveka, ciganskog kralja i ravnopravnog gradjanina Srbije, Sabana Bajramovica, kao sto sam siguran da ce se poslati i delegati iz raznih drzavnih struktura. Skoro sam siguran da ce muzika svirati Sabanove pesme od kojih su se svi, osim njega, obogatili. Takodje sam siguran da ce se telo coveka,ciganskog kralja i ravopravnog gradjanina Srbije, Sabana Bajramovica sahraniti i pokriti zemljom. I siguran sam da ce Sramota odbiti da se sahrani, ona ista, vasa politikanska i birokratska Sramota koja ce ziveti dok je legende o coveku,ciganskom kralju i ravnopravnom gradjaninu Srbije, Sabanu Bajramovicu i njegovom skoncanju u kafkijanskom lavirintu od osnovne do nacionalne penzije. A vi postovana gospodjo zajedno sa svojim Ministarstvom, zapusite usi i sagnite glavu svaki put kad cujete muziku, jer niste vredni nota i sazvucja sve dok ne shvatite da iza njih stoji ljudska dusa mozda vredna ne vise od 8588 eura doprinosa za osnovnu penziju... Gradimir Aleksic Orita.Sinclair School of Art and New Media 12A Pahang street, 198613 Singapore www.orita-sinclair.edu.sg www.frontroom.com.sg ++65 63980372 ''

Gospodin Prokić je i ovog puta, kao i mnogo puta ranije, napravio odličnu analizu naše tkz. političke elite, odnosno onih metiljavih, nesposobnih, bezidejnih i zbunjenih, a i znad svega vlastoljubivih i koristoljubivih, kojima se potpuno neočekivano i neopravdano, kao i toliko puta u istoriji Srbije - "zalomilo" da upravljaju ovim našim raspadajućim i nesrećnim brodom, u presudnim trenucima za njegovu budućnost. Tačno je da svako ima svoju bol, ali bol ne može biti manje ili više iskrena - jednostavno, neki to autentično osećanje imaju, ili bol ne postoji. Ovde ne samo da je reč o notornoj neiskrenosti, već se jednom morbidnom manipulacijom u istu ravan dovodi žrtva (Đinđić) i njen dželat (Milošević), a gledano iz šireg konteksta naše nedavne prošlosti, moglo bi se reći i mnogobrojne žrtve sa jednim istim dželatom. U vezi sa ovom skandaloznom izjavom Predsednika Srbije, osećam za potrebno da progovorim i o svim onim autentičnim, neizbrojivim, znanim i neznanim, ali zasigurno neizdrživim i nezalečenim bolovima, o kojima danas, nažalost, gotovo da niko i ne govori, a koji su ostali potpuno van interesovanja i saosećanja pomenutog g. Tadića, izgubljeni očigledno u talogu i mulju njegove jadne, bezprincipijelne i odurne politike, uslovljene isključivo ličnim i partijskim interesima. Ne želeći da zvučim patetično, a još manje cinično, pitam se gde je to nestao bol majke ubijenog Premijera Đinđića i njegove dece, bol porodica Ivana Stambolića, Vuka Draškovića, mučki ubijenih funkcionera SPO-a, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i mnogih drugih, koji su svi likvidirani od strane Miloševićevog DB-a i tzv. eskadrona smrti? Gde se to sakrio bol svih onih majki, očeva i dece zbog gubitka njihovih najmilijih, koji su nasilno mobilisani u vreme Miloševićeve vladavine i stravično i bezpovratno završili na ratištima bivše Jugoslavije? Šta se to desilo sa bolom svih onih učesnika demonstracija od 1990. do 2000. godine, koji su prebijani, mučeni, zatvarani, pojedini pretvoreni u trajne invalide, pa čak i ubijani bolesnom rukom Miloševićevih kriminalaca i policije? Šta je sa bolom svih nas koji smo bili pošteđeni takvih najgorih strahota, ali koji smo doživeli bedu, poniženje, nemanje posla, izolaciju, bombardovanje, ubistvo jedinog demokratskog premijera Srbije dr Zorana Đinćića, obeleženi od velikog dela sveta, i to na duge staze, kao narod ubica i zločinaca, čiji su životi takođe trajno ruinirani i uništeni? Danas, kada članovi Glavnog odbora DS-a na ovakve reči svoga vođe, kao poslušno stado frenetično aplaudiraju, bez i jednog javnog i otvorenog suprotstavljanja tom ludilu, esencijalnoj ljudskoj gluposti i uvredi svih nas, kada se taj isti glavni odbor slavodobitno pojačava "političkim i intelektualnim veličinama" poput jednog fudbalera i jednog vaterpoliste, očigledno iz potrebe da se lakše savladaju dodatne veštine driblovanja i kombinacija neophodnih za mutno vreme koje je pred nama, ne preostaje nam ništa drugo nego da iskažemo svoje najdublje saosećanje i bol sa istinskim žrtvama Miloševićeve vladavine i njihovim rođacima i prijateljima, koji i dan danas takođe žive u neizdrživom bolu zbog svojih gubitaka, kad već nismo u mogućnosti da im pomognemo na neki svrsishodniji način. A od onog koji je u političku borbu pred izbore 2000, ušao kampanjom koju su mu očigledno i tada osmislili ovi isti "medijski magovi", a današnji savetnici, nudeći ga u radijskim džinglovima punoletnim građanima Srbije, tinejdžerskom doskočicom kao (citiram) "dobrog frajera", čoveka od četrdeset i kusur godina, bez ikakvih drugih ličnih osobina ili političkih poruka (!?) - besmisleno je očekivati bilo šta pametno i mudro. Iznenađuje samo koliko je bezgranična i nemerljiva ta glupost i odsustvo saosećanja, kao i mazohizam mnogih, koji ga i dalje bezrezervno i nekritički podržavaju, ćuteći pri tom o onome sa čime se niko normalan ne može složiti. Zato mi se kao potpuno predvidiva i očekivana čini situacija, u duhu sa Predsednikovom, ničim izazvanom, genijalno osmišljenom pričom o tzv. nacionalnom pomirenju, u kojoj će on, pred kamerama, poltronskim, snishodljivim i detinje plačnim glasom, stati pred Ivicu Dačića sa rečima:"Izvini, izvini, izvini..." (ne znam samo zbog čega, možda zbog 5. oktobra?), dok će ga ovaj prepotentno i pun sebe, gledati samozadovoljno, onako "dačićevski", bez ikakve ideje o tome da je on taj koji treba da se izvini Srbiji i svima nama zbog naših neizlečivih i neizdrživih bolova.

A pa zna se ko je pevao na uvce nasem premijeru Kostunici , zna se i na ciju je urgenciju pustena iz zatvora kada je bila uhvacena u toku Sablje. Zna se i ko je stavio potpis da se pusti iz zatvora. A zna se da je i Saban Bajramovic bio ostavljen i zaboravljen od svih izuzev od Zorana Zivkovic , jednog od najblizih saradnika Zorana Djindjica . A opet znamo kako Tadic i ovi sto su na vlasti "vole" najblize saradnike Zorana Djindjica. Zato nista ne cudi . Kod nas je najveci prijatelj srpskog naroda Kusturica, lik koji je napustio svoju veru u vreme kad je izvrsen genocid nad njegovim narodom da bi prihvatio veru onih koji su ucestvovali u sprovodjenju tog genocida,i koji je najavio da će Biorevolucija proizvoditi i sokove s imenom Sadama Huseina i Milosevica . .. Mi smo zapravo nepostojeci narod , jedno veliko nista umisljeno da je nesto.

... medias res.

Draga Svetlana, Slazem se sa vecinom ovoga sto ste rekli. Tuzno je i pretuzno to sa Sabanom Bajramovicem. Posebno mi se dopada Vase zapazanje o reziseru Emiru K. No, imam jedno pitanje za Vas. Da li u ove “mi i veliko nista” spadamo i mi sa ovog portala, mi koji drzimo da smo pristojni i da nismo to “nepostojece”? Srdacan pozdrav

Sada je u saldo potkupljivanja dodato i skidanje optuznice onom banditu od diktatorovog sina. Da li ce i Zmija jednog dana ući u taj saldo?

Veliko i neshvatljivo popuštanje Koštunici, Tadić je zamenio velikim i neshvatljivim popuštanjem Dačiću.

Bojane , mislila sam na narod. Slozicete se da nas malo ima, a "jedna lasta ne cini prolece"

Na kraju ce ispasti da je Tadicu vise zao Milosevica nego Zorana. Samo da formira vladu. Zao mi je sto je i Ceda spreman da to podrzi. Ipak niko nije kao ZORAN. Svi su ga prodali i svi me razocarali. U Cedi sam video jedino svetlo. Ovako....Znam jedino da vise necu da glasam. Gledam i ovo licemerje sa Sabanom. Do juce niko vrata da mu otvori, niko da ga pozove i pita kako je, a sada dosli kao da mu odaju pocast, u stvari opet sakupljaju poene.

Tadic bio na sahrani Bajramovicu.Moglo bi se pomisliti zaista lep gest u slavu tolerancije. Ali sta je Tadic stvarno ucinio da poboljsa polozaj Roma otkad je, evo, 6 godina na vlasti?

Vencao je se i sa kostunjavim da bih isterao Cedu,pa se rastao,sad se vencava sa dacicem da nebih Ceda bio blizu,ali doce do razvoda braka i tu,ali nazalost te propale svadbe finansiramo miiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.

Podrzavam 100% takvu analizu i stav, nema mnogo reci u mojoj glavi koje bi se uvezale u dodatnu kritiku danasnjih "pametnih" koalicija ali za predvodnika tih pregovora koji nisu poceli imam samo jednu poruku, "Ljudi se u politici, kao i na bolesnickoj postelji, bacaju s jednog boka na drugi, jer veruju da ce tako lezati udobnije"- Gete jednostavno amateri, i ko ce za par godina morati i ovu bljuvotinu da ispravi, naravno mi.

To je Tadic: njegovo ministarstvo se na taj nacin odnosilo prema Bajramovicu, a on sada besramno ide na sahranu po politicke poene. Sve dokle mu javnost to bude tolerisala, on ce biti ohrabrivan na slicne poteze.

Oglasio se u Danasu povodom ovog teksta i jedan od clanova grupe Idoli. Tuzno je, nekako, sve to. Cime se individua na toj poziciji bavi... Pffff......

Odurna je bila Tadiceva pojava na Bajramovicevoj sahrani. Besramno! Shta reci, osim, da Tadic i DS nisu ono shto treba Srbiji, ali su u ovom trenutku bolje od onog od cega strepimo.

Odgovor Nebojse Krstica je tipican primer fukcionisanja ljudi koje sam opisivao. Krstic ne kaze da su on i Saper bili ti Idoli, ne kaze da album nije bio takav kakvog sam ga opisao, nego sve svaljuje na nekog drugog - svodeci sve na stos i dosetku. Zato da budem jasan: nisam mislio na Divljana, nisam mislio na Kokana Popovica, nisam mislio na Zdenka. Mislio sam na Sapera i na Krstica. A da postoji razlika u shvatanju sveta izmedju prve trojce i poslednje dvojce, dokaz je i njihov, sada visedecenijski razlaz. Bas se pitam zbog cega je do tog razlaza doslo!