Možda su DS-ovci zanemili od bola, ili ih ne boli ništa, a možda nemaju ni šta da dodaju jer su ovi mnogo toga rekli. Na delima njihovim videćemo uskoro da li je ćutanje znak odobravanja.

Ocistili su, na celu sa Tadicem, svako Dj iz DS - ali nisu stigli do trenutka u kojem to smeju da priznaju. Zato dozvoljavaju da SRS govori o Seselju sve to sto govori i da nose majce u Parlamentu preko odela. Zato su dozvoljavali da SPS govorio Milosevicu sve sto je govorio, a sad dozvoljavaju da SPS o Milosevicu cuti, kada bi trebalo da se izjasni o njemu na potpuno drugaciji nacin, makar jednom recenicom. O celoj toj cutnji ne mislim nista dobro.

Boris Tadic spava kao za vreme Kostunice.A sada kada se probudio stavio SPS u vladu.Sigurno su Boris Tadic i Ivica Dacic bili istom snu.

Da li je bilo jezivo,strasno,uzasno,mucno....ali u svakom slucaju bilo je tesko gledati to. Cekala sam glasanje i ocekivala makar jedan zeleni kvaderatic u DS redovima....ali ni jedan. To nije toliko strasno kad pogledate da smo se vec navilki na sve i svasta od njih. Ali, taj covek je ubijen na jednoj nozi misleci da radi nesto za njih,za nas,a oni nisu u stanju ni usiljeno da glasaju da je nova socijalisicka saradnica pogresila kada je precutala da je Z.Dj. mafijas. Valjda se slazu.

je jedno veliko nista, zato sa svima moze OSIM sa onima koji su za to da se otkrije politicka pozadina ubistva Zorana Djindjica. Zasto? Da li je samo u pitanju Tadiceva patoloska sujeta , ili josh nesto? Naravno, to nam Dacic , ministar policije , nece otkriti . A i Dacic mora da cuti zbog afere "kofer" Dakle Srbija nastavlja da bude drzava mafije. Pitam se dokle?

Nenade ti si car! Svaka ti cast! Tako se prica. Gledam sednicu na Tv-u,i cinimi se da kad poslanici LDP-a izadju za govornicu 90 % poslanika gleda u patos,a to je zbog srama i nemoci da vam odgovore.A upravo veceras mi je sestra javila da predsednik opstine V.Plana postao covek iz DSS-a! Uz pomoc svih pomalo DS,SPS....Ali najvise mi se svidja ona tvoja "DSS je skandal sam po sebi".

...sta da kazu kad je sve jasno? Barem meni...

Najtragicnija posledica politike o kojoj skoro svi cute, odigrala se na danasnji dan 1995. u Srebrenici. Svi oni koji su znali i cutali o genocidu, nosice beleg vecne sramote. A mi sve dok ne budemo se jasno odredili prema zlocinima i pruzili satisfakciju zrtvama, bicemo osudjeni na ponavljanje vecito istog pilatovskog pranja ruku, jer krv nevinih srebrenicana nas doziva i trazi pravdu. Dotle, procitajte sledece stihove. Srebrenicka molitva U ime Allaha svemilosnog, Samilosnog. Boze svemoguci, Ucim ti ovu dovu, Neka tuga bude nada, Nek osveta bude pravda, Nek majcina suza bude molitva, MOLIM TE BOZE SVEMOGUCI, DA SE NIKAD I NIKOME, NE PONOVI SREBRENICA. Ovi stihovi su uklesani na spomeniku na mezarju u Potocarima, a izgovorio ih je 2003. poglavar Islamske zajednice u BiH reisu l ulema prof dr Mustafa efendija Ceric

Sadašnji politički trenutak je značajan zbog jedne stvari koje treba biti vrlo svestan.Sada smo na prekretnici, pošto se završava jedan način vladanja oličen u bivšem premijeru Koštunici, a to je da li da se kao građani, poslanici, narod i nacija dalje razvijamo posle izbora nove vlade, a razvijajući naše društvo shodno tome će uslediti i naš lični razvoj, ili ćemo se zadovoljiti sa postojećim stanjem.Održavanje status quo-a ide sigurno na ruku određenim sebičnim tajkunskim krugovima i političkim elitama koje od njih zavise, ali dalji razvoj celokupnog društva zahteva mnogo širi i dalji razvoj društva, i ekonomski i socijalni i psihički. Što se tiče radikala u odsustvu bilo kakve razumne strategije i unutrašnje promene, oni nastavljaju da namerno od Skupštine prave kafansku atmosferu i poligon za izazivanje najnižih strasti.Njihove je naum jasan-napraviti od parlamenta mesto koje će naciji biti odvratno ili mesto jeftine zabave, da bi onda mogli na miru sa Koštunicom i ostalima po raznim kabinetima i saborima da vode politiku, daleko iza pogleda šire javnosti.Videćemo da li će takva “politika” još živeti ili prisustvujemo njenom kraju. S druge strane, iluzorno je očekivati od sadašnje vlasti, ZES koalicije i SPS-PUPS-JS-a da govore o ili da otvaraju škakljive teme. Postoji jedan manir srpskih političara kad su na vlasti, verovatno je tako i u drugim zemljama, ali zato što kao zemlja kasnimo to je kod tako vidljivo i skupo nas košta, a to je da se svaki politički potez-govor mora na neki način da se naplati, bilo kroz podršku građana od tog političkog poteza, bilo ekonomski.To kapitalizovanje vlasti, zaklanja jednu ličnu, ljudsku dimenziju svakog odgovornog političara u Srbiji, a odakle je valjda proistekla potreba za njegovim početnim političkim angažmanom, za govorom(ili ćutanjem) na javnoj sceni. Postoji, dakle, velika potreba za govorom i to slobodnim govorom, a ne za velikom naracijom, i postoji potreba da se u parlamentu govori kako bi mu se s jedne strane povratilo izgubljeno mesto u javnom i političkom životu, a s druge strane poslanici trebaju da imaju obavezu da govore(ili da nauče da govore što se tiče radikala), da bi razvijali na taj način politički i zajednički život našeg društva.Prelaz nije ni malo lak.A šta su alternative?Beskrajno velike naracije okoštalog govora koji ne referira na ništa značajno u našem društvu, ekonomiji, politici. Ustvari, veliko je pitanje da li je zakasneo zahtev za govorom političara i da se slobodno govori, a tu situaciju mogu da razumeju samo oni slojevi našeg stanovništva koji na neki način ”mogu da čekaju”, dok velike mase posmatraju političare i srbijansku politiku samo kroz dela.Da li su te mase u pravu?Mislim da jesu.

Zaključku da ćutanje ne znači mirno rešavanje sukoba, nema se šta dodati niti oduzeti. Ostaje nada da će bar LDP imati snagu da organizuje mrežu prikupljanja i obrade informacija i da će razgovor o konkretnim temama podići na nivo skupštinskog rada, jer problem nije zasnovan na tome što se u javnosti ćuti, već što se ćuti na nadležnim telima predstavničke i izvršne vlasti. Dosta je kolumnista, tabloida i "tribuna", potrebni su nam sposobni i odgovorni političari.