Takozvani nezavisni analitičari, dojučerašnji podrepaši Koštunice i glavnih urednika medija koje je on kontrolisao, oglašavaju se u tim istim medijima skenirajući LDP u novonastalim uslovima nakon konstitucije republičke i prestoničke vlasti. Kroz njihovu analizu znakova neke navodno nove strategije delovanja LDP, mogućno je pročitati i promenu njihove strategije delovanja. Dok „narodnjaci" kao da još nisu svesni da im je vlast izmakla, ta je svest kod „njihovih" dojučerašnjih analitičara veoma primetna - samo je pitanje vremena i strategije kada će biti i obelodanjena. Ali, ko pažljivo čita, primetiće i danas.

U tim analizama primetna je sintagma o „pripitomljavanju" LDP, a povodom ključne uloge LDP i njegovih odbornika u formiranju vlasti u Skupštini Beograda, kao i činjenice da poslanici LDP u republičkom parlamentu, gotovo svaki put kada je neophodno, vladajućoj većini obezbede kvorum. Na taj način, kažu takvi analitičari, LDP je prešao put od gvozdene metle do oslonca sistema, od buntovništva i jurišanja na svakog protivnika i sasvim različitog stava od svih ostalih o Kosovu - do pozicije jedne od ključnih sistemskih stranaka i nosećeg stuba njihovog delovanja. Pretpostavljam da bi im više odgovaralo da takva jedna stranka ne bude nikad na vlasti u Srbiji, već da im doveka služi za napade, optužbe i odstrele.

Među osnivačima sam Liberalno demokratske partije i nikad nisam ni pomislio da budem isključivo buntovnik. U taj politički tramvaj ušao sam, kao i većina mojih saradnika, zbog najvažnijeg posla: modernizacije Srbije. Gle čuda, ima i u Srbiji ljudi koji žele normalan život u evropskom stilu, a ne raznorazne oblike domaće despotije. U tom poslu nije dovoljno biti samo buntovnik i napadati sve i svakog; to u ovako nesrećnom društvu nije čak ni teško, jer je lista meta beskrajna. Onaj ko očekuje od LDP da zauvek bude neki prkosni, doduše i veoma hrabri, Kalimero, malo se preračunao. Ali, to ne znači da gvozdena metla ne radi, kao što je i netačno da nikog nije do sada počistila.

Zatim, to pojavljivanje je žestoko podsetilo i Demokratsku stranku, kao i one okupljene oko nje, da nije dobro da se toliko potčinjavaju manjem od sebe i da prave novi Ustav i razne deklaracije i mitinge zajedno sa SRS i DSS. Smatram da je to otrežnjenje u DS došlo u velikoj meri zbog rada te iste gvozdene metle o kojoj je reč. Konačno, jačanje građanskih snaga u Srbiji, opet kroz delovanje LDP, nateralo je i SPS da se presabere i porazmisli o sopstvenoj budućnosti, kad već nisu nikad zdravo razmislili o budućnosti Srbije.

Za nepune tri godine od osnivanja, to nikako nije mali rezultat za gvozdenu metlu jedne još uvek male političke partije.

Koštunica je počišćen sa vlasti, kao i njegov satelit, veći od same planete - Srpska radikalna stranka. Građani Srbije više neće biti maltretirani nakaznim političkim idejama i potezima Nikitovića, Mihajlova i sličnih. Radikali na taj način gube mentora preko kojeg su imali prolaz do samog državnog vrha. Tom olakšanju je nesumnjivo odlučujuće doprinela i pojava LDP na političkoj sceni Srbije

Od svih političkih stavova LDP, najviše je bio na udaru stav o Kosovu. Na tom primeru se može uočiti način na koji se u LDP dolazi do političkih stavova. Taj način se odlikuje neopozivo tvrdim odnosom prema realnosti i, u krajnjem smislu, do kraja poštenim patriotskim angažmanom, bez pristrasnih dioptrija. Dakle, u LDP je jasno da je neophodno postojanje određenih elemenata da bi država postojala u međunarodnopravnom smislu i da tu nikakve bajke ne pomažu: 1) narod, 2) nastanjena teritorija i 3) kapacitet jurisdikcije, odnosno organizacija sopstvene vlasti i mogućnost njenog izvršavanja.

Neki međunarodni pravnici uzimaju u obzir, kao četvrti element, i međunarodno priznanje, ali ono nije neophodno. Srbija od tri neophodna elementa, nijedan više nije imala u punom obimu, pre bi se reklo da su preostali samo tragovi tih neophodnih elemenata. To je realna situacija do koje je došlo pogrešnom politikom u poslednjih sto godina i dalji ignorantski odnos prema faktičkom stanju postao je nemoguć.

Trebalo bi još možda, kao paralelu, uzeti u obzir i činjenicu da smo mi Turskoj u XIX veku uradili isto ono što su kosovski Albanci uradili nama krajem XX. Mi smo pre Berlinskog kongresa stvorili faktičku nezavisnost, dok smo još i ratovali protiv sizerena, a na Berlinskom kongresu je samo potvrđeno faktičko stanje. Još više, napravili smo čak i Ustav 1869, dok smo još bili u vazalnom odnosu. A pola veka smo vršili akte suverenstva mimo volje Turaka, kao recimo 1848. tokom Valjevske bune, a taj akt je priznao i Franc Jozef, jer smo ratovali zajedno s njim protiv Mađara u Vojvodini.

Iz tako shvaćenog odnosa prema realnosti proizašli su svi politički stavovi LDP i zato je proglašavana izdajničkom, dok su svi ostali pevali u tom lažno patriotskom horu i to u falsetu, pa je zato ta politika i propala, upravo zbog neiskrenosti i nesklada sa realnim stvarima.

U danima koji dolaze, ciljevi politike zbog koje smo osnovali Liberalno demokratsku partiju ostaju potpuno isti. Takođe i način na koji ih obrazlažemo. Bićemo i dalje nepodnošljivi opominjači za sve neizbežne poslove koji se u ovom društvu moraju obaviti. Zadovoljni smo izbornim porazom „narodnjaka" i radićemo na njihovom daljem slabljenju, istovremeno zahtevajući od novoizabranih vlasti da se odreknu onog dela svoje politike koji je duvao u jedra toj propaloj politici i da se okrenu evropskoj budućnosti Srbije koja je tako dugo bila zaustavljanja i sprečavana.

Koštunica je počišćen sa vlasti, kao i njegov satelit, veći od same planete - Srpska radikalna stranka. Građani Srbije više neće biti maltretirani nakaznim političkim idejama i potezima Nikitovića, Mihajlova i sličnih. Radikali na taj način gube mentora preko kojeg su imali prolaz do samog državnog vrha. Tom olakšanju je nesumnjivo odlučujuće doprinela i pojava LDP na političkoj sceni Srbije.

Izvor:
E - novine