Ako bi se strukovna udruženja proglasila predlagačima, to kulturu ne bi spaslo od politike, jer su i strukovna uruženja itekako prožeta politikom, a nisu ni otporna na razne oblike privatizovanja i sveopšteg sebičluka. Zašto u tom slučaju ne bi, recimo, i nekakva ekonomska udruženja birala direktore firmi i predsednike upravnih odbora? Da ne bi to bilo malo smešno?

U okolnostima koje prate uglavnom uzaludne napore za bilo kakvom promenom u srpskom društvu, ne preostaje mnogo načina da te promene ipak počnu da se prave. Članovi komisije iz LDP su bili najkompetentniji koje stranka ima i rukovodili su se idejom da se ne postavljaju partijski funkcioneri, te se na taj način napravi korak koji je koliko toliko smanjio partijski uticaj u celom tom procesu. To nije bio način na koji su razmišljali u ostalim partijama, pa već zbog toga to i jeste nekakav domet koji nije zanemarujući.