Uoči Nove godine već smo navikli na ludila raznih vrsta: da nam prorok/čica Kleopatra predviđa budućnost („Čeka nas devet krugova pakla"), da se Dragan Đilas neustrašivo bori protiv korupcije, da se Dana Drašković navukla na botoks („Botoksiram se i botoksiraću se, ali nikada u jezik"), da se Mirko Cvetković uporno svojim mrtvačkim glasom lažno predstavlja kao premijer, da nam Tadić poručuje kako nam neće biti lako u novoj godini, bez obzira što je on predsednik; naivno smo mislili da nas više ništa ne može iznenaditi, ali kolektivna mentalna poremećenost u Srbiji dostigla je takve razmere da je mogućno da se u fašističkoj Pravdi na naslovnoj strani, u novogodišnjem broju pojavi višestruki ubica Milorad Ulemek Legija koji odatle mirno poručuje: „Istinu dugujem samo Zoranovom sinu".

Ova vrsta umobolnosti koja se iživljava nad žrtvom moguća je samo u društvu u kojem je Legija obavezna moralna lektira: njegovi paramediji (Kurir, Pravda) redovno informišu javnost o Ulemekovim novim stvaralačkim dometima - kakvi su mu književni planovi, dokle je stigao novi projekat, ko mu piše materijal, šta misli o Sonji Biserko, zašto više voli Dobricu od Kusturice, zbog čega podržava smenu generala Ponoša, kakvi su njegovi pogledi na protestantizam Martina Lutera, da li planira da pobegne iz zatvora (neće, on je ponosni vojnik države kojoj i dalje verno služi).

Ovoga puta, baš u najluđoj noći, Legija je potpuno odlepio: preko svog „anonimnog izvora", omiljenog u tabloidnoj štampi poručuje da će nakon razgovora sa njim, Đinđićev sin Luka „uvideti da ubice njegovog oca nisu u zatvoru". U perverznom nastavku ove umobolne ideje Legija po Pravdi „kaže da neke od događaja iz tog vremena nikome nije pričao. Sve to želi da ispriča detetu koje je najviše izgubilo ubistvom premijera".

Pravda nastavlja u veselom prazničnom raspoloženju: „Đinđić i Legija su imali burne razgovore, bilo je tu svačega. Uvek su imali otvoren odnos, govorili su bez uvijanja i bez biranih reči. Sve to Ulemek želi da ispriča Luki. Iz onoga što bude čuo od Legije, Đinđićev sin i sam će uvideti da ubice njegovog oca nisu u zatvoru - ističe naš sagovornik. Dodaje da će Legija Đinđićevom nasledniku ispričati sve o druženju saradnika sa Zemuncima".

Čak i najbolesnija primisao da ubica razgovara i objašnjava sinu žrtve - nema paralele u savremenoj zatvorskoj istoriji; čak ni Adolf Ajhman nije poželeo da razgovara sa decom čije je roditelje slao u gasnu komoru; čak ni Čarls Menson nije pozvao roditelje Šeron Tejt da im objasni zašto im je ubio ćerku. Ako ništa drugo, zahvaljujući Pravdi, pukovnik Ulemek ostaće upamćen po izlivu zločinačkog uma kojeg se ni SS ne bi postideo.

Posebna perverzija jeste u činjenici da je Legijina poruka deo novogodišnjeg Pravdinog raspoloženja. List koji u istom broju objavljuje patetičnu ispovest vlasnika novina, Tomislava Nikolića, o tome kako je struja ubila članove njegove porodice, istovremeno se divljački, sa uživanjem iživljava nad porodicom mrtvog Zorana Đinđića.

Sve dok postoje pravde, pressovi i kuriri, za Srbiju nema nikakve nade.
Srećna nam svima Nova godina! Legija brine o nama!

Preuzeto:

E - novine

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=20792