Izuzetni gospodine ministre,

U trenutku kad opasni virus neobaveštenosti hara Vladom Srbije a povodom akcije „Samo Milion Dolara Srbina Spasava“ koja je po hitnom postupku proglašena za državnu tajnu; u času kad vaše kolege-ministri kao đavo od krsta beže čim im se spomene izvesni Miladin Kovačević; u okolnostima u kojima ministarka finansija uplašeno tvrdi da ona s tim dolarima nema ništa i da čitav slučaj vodi vaše Ministarstvo inostranih poslova; u lavirintu logike cenjenog ministra Ivice Dačića, koji kaže da „ne kaže da je Vlada Srbije donela odluku o isplati odštete od milion dolara američkom studentu, već da pokušava da nađe rešenje preko Ministarstva spoljnih poslova“... očigledno je da u svim tim trenucima, časovima i okolnostima oko voljenog Miladina Kovačevića – vi, ministre Jeremiću, vodite glavnu reč.

Naravno, od trenutka kad je vest o milion dolara odštete Kovačevićevoj žrtvi lansirana u šokiranu srpsku javnost, pa do danas – nema vas nigde, kao da ste u zemlju propali. Odluku o odšteti pretvorili ste u omiljenu „državnu tajnu“, baš kao što ste nedavno učinili sa odlukom o imenovanju nesrećne Ljiljane Smajlović za ambasadorku u Kanadi, proglasivši čitav predmet „državnom tajnom“; lakoća kojom slučajeve od javnog interesa pretvarate u „Top Secret“ jeste impresivna, baš kao i lakoća kojom nestajete iz zemlje u času kad je potrebno da odgovorite na neprijatna pitanja.

S druge strane, do savršenstva ste usavršili personalni marketing koji vas svakog fucking dana dovodi u srpske domove putem televizije: nema te večeri ili popodneva ili jutra da od vas ne čujemo neku optimističku, tvrdu izjavu o Kosovu, o vašim neustrašivim naporima, vašem danonoćnom bdenju nad nacionalnim interesima, koje branite na dugim, usamljeničkim putovanjima s kontineta na kontinent, nema dana da ne primetimo kako se hrabro nosite sa mnogobrojnim neprijateljima Srpstva, nema tih novina koje nisu spremne da objave desetak vaših intervjua mesečno, svejedno da li imate šta da kažete, a obično nemate ništa da kažete.

Ali, kad treba nešto bitno da kažete – Jeremić je na putu! U protekla dva dana, tek da vas obavestim jer je moguće da ste i vi fasovali onaj virus neobaveštenosti još iz slavnih koštunjavih vremena, na svim internet-forumima, u komentarima na vest glede slučaja „Miladin“, u e-mail komunikaciji sa prijateljima i neprijateljima – odluka Vlade Srbije da u cilju odbrane siledžije Kovačevića potroši milion dolara ima sve prerogative šoka, zaprepašćenja i neverice! Da se tako nešto desilo u nekoj drugoj zemlji – a ne bi moglo da se desi jer te zemlje nemaju vas na mestu ministra inostranih poslova – ne samo da bi Vlada pala preko noći već bi taj imaginarni ministar spoljnih poslova bio krivično gonjen: s kojim pravom on milion dolara od poreskih obveznika poklanja žrtvi srpskog monstruma?

Ali, kako je ovo Srbija, a vi ste Vuk Jeremić – ovo je samo bura u čaši čaja; nećete čak ni objasniti javnosti zbog čega vam je Miladin Kovačević tako značajan da zbog njega, već osam meseci, imamo „veliki spor“ (Ivica Dačić) sa zemljom koja se zove SAD? Nećete ulaziti u detalje, naravno, ni da je vicekonzul Igor Milošević – čovek koji je u ime Srbije položio kauciju za Kovačevića i obavezao se u ime države Srbije da će se siledžija pojaviti na američkom sudu, a potom mu izdao putni list s kojim je Miladin zbrisao u maticu – vaš odličan prijatelj i da ste mu, u stvari, bili mentor u njegovoj strelovitoj diplomatskoj karijeri.

Lako mogu da poverujem, gospodine Jeremiću, da Igor Milošević ništa nije radio na svoju ruku i da je novi pasoš za Kovačevića izdat uz konsultacije sa Beogradom; nikako se ne bih začudio da je u tim konsultacijama učestvovalo vaše ministarstvo – jer sve ovo što se danas dešava (državna tajna, uporna odbrana Kovačevića, iznenadni otkaz Igoru Miloševiću) implicira da u vašem ministarstvu nema nevinih.

Finally, šta je ideja za isplatu milion dolara? Da potkupite prebijenog Brajana Štajnhauera da odustane od tužbe protiv čoveka koji ga je poslao u višemesečnu komu? Da sve završite „vanparničkim“ postupkom: vi njima pare, oni nama zaborav? Da tražite od Miladina da oprosti Štajhaueru što ga je tukao?

Srpski mišići na srpskom telu: Miladin Kovačević PHOTO: www.nydailynews.com

Jeste Kovačević zgodan i markatan; lepo je građen za siledžiju; malo je više radikalno retardiran, ali nekako šarmantan sa talibanskom bradom; verovatno da vašu sliku drži pored kreveta, baš kao i vi njegovu – ali, da li su to dovoljni fiziološki razlozi da do poslednjeg centa branimo Kolosa Iz Vrbasa, recite nam, Vuče!

Budući da obožavate da šakom i kapom delite intervjue, verovatno ćete već nešto smisliti da pacifikujete nabrijano javno mnjenje koje je malo više popizdelo na Kovačevića a posebice na vas; srećom što je uz vas vaša MIP saradnica Vesna Sekerezović, koja vas je nedavno pratila kad ste po ko zna koji put posetili list „Danas“ i po ko zna koji put im dali intervju, ovog puta sa zbunjujućim zaključkom da je „prioritet Mađarske i Slovačke da Srbija što pre postane član EU“. Samo se pitam: da Mađarska ili Slovačka možda nemaju neke druge prioritete – recimo, sopstveni privredni razvoj ili bolji životni standard, zbog čega bi im vrhunski prioritet bio ulazak Srbije u EU? Možda ste propustili da kažete da je prioritet Mađarske i Slovačke da Miladin Kovačević ostane na slobodi, ništa me od vas, Jeremiću, više ne bi čudilo.

Kao što me ne čudi što vam je desna ruka pomenuta Vesna Sekerezović, nekadašnja novinarka „Danasa“, koja je u vaseljeni ostala upamćena po glasnoj redakcijskoj dilemi: „Kolege, šta je pravilno – fregata ili regata?“.

Konačno, nemam razloga da sumnjam. Kad odbranite Kosovo i isto vratite u pravni sistem države čiji ste ministar spoljnih poslova – možda nam jednom i objasnite veliku srpsku misteriju: Who the fuck is Miladin Kovačević? I zbog čega od njega zavisi naša diplomatska budućnost?

Neću vam poručiti: Ako vam je dobro, onda ništa.
Vama, Jeremiću, očigledno nije dobro.
Jeste li pri sebi, ministre?