06.20

BORIS TADIĆ (neumereno pospan): Aaaallooo?
DOBRICA ĆOSIĆ (starački veselo): Dobro jutro! Srećan rad!
BORIS TADIĆ (aktivno pospan): Tata, ti si?
DOBRICA ĆOSIĆ (cvrkutavo): Nije tata, sinko, nego čika Gedža, skoro kao da sam ti tata. Nego, zvučiš mi pospano, nisam te valjda probudio?
BORIS TADIĆ (hinjeno laže): Taman posla, čika Gedžo, ustao još pre dva sata, već razgovarao sa ovim malim Jeremićem oko Samita nesvrstanih u Havani, probudio premijera Cvetkovića, malo se igrao na Facebooku... Posla preko glave!
DOBRICA ĆOSIĆ (mudro): Teško je voditi mučenu Srbiju u kojoj je strepnja dublja od proizvodnje.
BORIS TADIĆ (lakonski): Nemojte samo o ekonomiji, čika Dobrice, materijalistička pohlepa preti da nas proguta u času kad valja braniti duhovne sadržaje naše Srbije. Pratite ovo oko Draže
DOBRICA ĆOSIĆ (iz rukava): Srpska mučenička golgota nema kraja. Dok se ne pomirimo i zaplačemo nad zemnim ostacima naših svekolikih junaka, spasa nam nema. Ne smemo, Borise, dozvoliti da heroji antifašizma ostanu bez grobnog mesta: tamo gde je Draža, tamo je Srbija bez komunizma!
BORIS TADIĆ (otvoreno): Vi, kao stari partizan...
DOBRICA ĆOSIĆ (energično): Nikad nisam bio u partizanima!
BORIS TADIĆ (okolišeći): Dozvolite, čika Gedžo, da vas podsetim da ste napisali partizanski roman „Daleko je sunce“...
DOBRICA ĆOSIĆ (vehementno): Nisam napisao.
BORIS TADIĆ (probudio se): Šta to znači „nisam napisao“?
DOBRICA ĆOSIĆ (odbrambeno): Znači da su roman pisali drugi a mene potpisali, protiv moje volje. Josip Broz i Edvard Kardelj su pravi autori. I Džemal Bjedić. I Milka Planinc. A Jovanka Broz je bila lektorka.

BORIS TADIĆ (praktično): Pustimo sad literaturu istoriji. Nego, da nam pomognete oko Draže. Vlada Srbije ima prioritetan zadatak da što pre, po svaku cenu, otkrije grob prvog evropskog antifašističkog gerilca. Prvo Draža, a onda ekonomska kriza.
DOBRICA ĆOSIĆ (zadovoljno): Ja sam uvek bio na strani Ravnogorskog pokreta. Đeneral Draža mi je večito bio uzor u borbi protiv komunizma. Dok sam bio na „Galebu“, zabranjeno je bilo na palubi pevati četničke pesme, što me je veoma frustriralo...
BORIS TADIĆ (nestrpljivo): Znam, čika Gedžo, kroz šta ste sve prošli, strašno da strašnije ne može biti, nego – da nam pomognete oko Draže. Srbija nema preči zadatak nego da otkrije grob Komandanta. Vlada Srbije u permanentom je zasedanju. Čitav naš narod je na nogama: Draža je svako od nas! Demokratska stranka ne sme u ovom odsudnom trenutku da ostane po strani. Naprotiv, valja podsetiti da Dražin nacionalni program i program stranke koju ja, kao predsednik, predvodim, imaju identične ciljeve: tamo gde je srpska četnička ali demokratska pesma, tamo je Srbija!
DOBRICA ĆOSIĆ (oholo): Tokom putovanja na tom „Galebu“, dva puta nisam hteo da doručkujem iz protesta: namerno su mi servirali hladan tost sa škampima, jer su znali šta mislim o Draži! Svakako, sinko, pomoći ću tebi i Srbiji. Mogu da objavim novu knjigu, recimo, pod naslovom „Vreme četnika“, da opišem kako smo se borili protiv partizana iz Kominterne ili da napravim nove dnevničke beleške o druženju sa Dražom. Drugi svetski rat je precenjen, da ti kaže čika Dobrica.
BORIS TADIĆ (veselo): Važno je da smo se dogovorili oko Draže. Đeneral nema alternativu.
DOBRICA ĆOSIĆ (umorno): Nema. Ali zato Srbija ima alternativu: ili ćemo s Dražom u budućnost, ili budućnosti neće biti.
BORIS TADIĆ (ushićen): Čika Gedžo, četniče!

+++

08.54

BORIS TADIĆ (odmorno): Halllooo?
VUK JEREMIĆ (odmorno): Šefe, divna vest: stigao u Havanu!
BORIS TADIĆ (hladno): Lako je tebi: juče Libija, danas Kuba, sutra Njujork. A ja sa Dražom i Gedžom. Jebeš ti to.
VUK JEREMIĆ (zabrinut): Izvinite što ne razumem, predsedniče.
BORIS TADIĆ (besan): Naravno da ne razumeš. Ja kao predsednik nisam u situaciji da mi dupe vidi put kao tebi. Malo Egipat i malo Rumunija, sve zajedno četiri dana, pa je li to normalno?
VUK JEREMIĆ (prekorno): Bili ste i u Beču. I u Sofiji.
BORIS TADIĆ (besno): Serem se na Beč: ne možeš da sedneš u kafić a da ti se ne priključi sto gastarbajtera koji se raspituju o Draži. Nego, šta kaže Fidel o meni? Da li je pročitao sve moje govore, nadam se da je tvoje ministarsvo sve to poslalo Kastru na vreme da ima vremena da se opusti i uživa.
VUK JEREMIĆ (ushićeno): Kaže mi Raul Kastro da je Fidel oduševljen ovom akcijom oko Draže. Prvi gerilac Evrope bio mu je uzor u vreme kad je dizao ustanak protiv nenarodnog, proameričkog režima. Zato je pustio bradu kao Draža. Da nije bilo đenerala, ne bi bilo ni brade.
BORIS TADIĆ (znatiželjno): Sve je to lepo, nego da li me pominje Fidel? Šta kaže legenda? Prati li ono što radim?
VUK JEREMIĆ (odsutno): Kaže mi Raul da Fidelu ništa ne promiče. Vrlo mu se dopalo ono što ste rekli u Sofiji povodom gasovoda.
BORIS TADIĆ (umorno): Ne sećam se šta sam rekao.
VUK JEREMIĆ (osvežavajuće): Rekli ste da je gasovod neobično značajan za Srbiju.
BORIS TADIĆ (retro): Stvarno? To sam rekao?
VUK JEREMIĆ (ishitreno): A da vam kažem, šefe, ovde već leto. Žene u kupaćim kostimima! Muzika na sve strane! Puni kafići! Život ne može da čeka!
BORIS TADIĆ (diskretno): A te žene u kupaćim kostimima, pitaju za mene?
VUK JEREMIĆ (uverljivo): Srbija, kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, ima sve motive da se lokalno žensko stanovništvo pokori Predsedniku, u svakom obliku.
BORIS TADIĆ (pohotno): Jesu li gole?
VUK JEREMIĆ (šapatom): U šubarama su.
BORIS TADIĆ (šapatom): Pominju Dražu?
VUK JEREMIĆ (diplomstski): Očekujemo da Fidel Kastro objavi saopštenje kojim će zahtevati da se na Kubi pronađe njegov grob.
BORIS TADIĆ (u šoku): Draža sahranjen na Kubi?
VUK JEREMIĆ (mirno): Ako nije, obezbedićemo. Raul mi kaže da Fidel priprema nesvrstano priopćenje glede Đenerala.
BORIS TADIĆ (radoznalo): Šta kaže Kuba?
VUK JEREMIĆ (racionalno): Živ je Draža, mrtav nije, dok je Kube i Srbije!

Preuzeto sa E-novine.com