Maske su pale
Zoran Ostojić | 27.12.2007.
Rezolucija koju je izglasala Koštunicina, Tadićeva, Nikolićeva i Dačićeva većina, najpodmukliji je udarac evropskoj perpektivi Srbije.Ta rezolucije državnog pregovaračkog tima o Kosovu, stavlja tačku na evropsku politiku i ozbiljno dovodi u pitanje evropsku perspektivu Srbije. A time i bolji život građana Srbije u budućnosti. Posledice će biti slične onima koje su usledile posle jedne slične Miloševićeve rezolucije iz 1998. godine, jer tekst aktuelne veoma liči na nju. Dakle predstavlja najveću pretnju interesima građanske Srbije kako po jeziku i karakteru tako I po posledicama i načinu na koji šalje poruku da Srbija hoće konfrontaciju sa EU i izolaciju.
Pored ovoga, ova Rezolucija ima za cilj da skine odgovornost sa onih koji su Kosovo izgubili i tu odgovornost prebaci na one koji za to nisu odgovorni- na Evropu i građanske i proevropske snage u Srbiji".
LDP-u je posebno neprihvatljiva klauzula o vojnoj neutralnosti Srbije, jer se iza toga krije strateško opredeljenje za približavanje onim vojnim strukturama koje se nalaze naspram NATO. To je još jedan dokaz da oni koji danas vladaju zemljom ne žele ni u budućnosti da Srbija preuzme deo odgovornosti za bolji život Srba na Kosovu. Svakom pametnom mora biti jasno da je vraćanje određenog broja naših vojnika na Kosovo moguć samo pod komandom i u okviru NATO-a. Iz ovoga jasno proizilazi namera autora rezolucija da isele Srbe sa Kosova. Pored toga stav o vojnoj neutralnosti suštinski je uperen protiv članstva Srbije u EU, pošto ni po čemu Srbija ne može da stane u red sa istorijskim izuzecima kakvi su Austruja, Irska ili Finska.
Dodatno komplikovanje odnosa sa međunarodnom zajednicom kroz najavljeno preispitivanje odnosa sa zemljama koje bi priznale eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, bio bi novi udarac samim interesima Srbije. U suštini ovakve mere imaju za cilj da stvore alibi vladajućoj oligarhiji za potčinjavanje interesa Srbije interesima jedne strane sile. Za početak kroz prodaju toj zemlji nacionalnih bogatstava, netransparentno, po bagatelnim cenama i bez konkurencije iz "neprijateljskih" država.
To što je Boris Tadić i DS stala iza ove rezolucije, krunska je potvrda činjenice da se 20. januara glasa o evropskoj budućnosti zemlje. Evropsku predstavlja Čedomir Jovanović, anti-evropsku Vojislav Koštunca preko svoja dva kandidata, Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Pobeda prvog vodi padu Koštunicine vlade i formiranju prave proevropske koja će nastaviti putem na kome je zemlja zaustavljena 12. marta 2003. Pobeda jednog od Koštunicinih kandidata vodi učvršćivanju njegove Vlade i realizaciji stavova iz rezolucije. To se ne može postići bez uvođenje vanrednog stanja, ali kao instrumenta unutrašnjeg obračuna sa drugačijim Srbijom. Uostalom ista većina stoji iza "noćnog" Ustava za koji smo još tada rekli da vodi ka vanrednom stanju.
Kada to ludilo prođe, građanska Srbija će svakako pobediti, ali će zemlja platiti skupu cenu. Još jednom. Upravo o toj ceni se odlučuje na ovim predsedničkim izborima.
