Potpisnici proglasa : Srbiju u Evropu – Evropu u Srbiju : Latinka Perović, Rajko Danilović, Mirko Tepavac, Sonja Biserko - Helsinški odbor za ljudska prava, Miljenko Dereta - Građanske inicijative, Maja Mićić - Inicijativa mladih za ljudska prava, Borka Pavićević - Centar za kulturnu dekontaminaciju, Vesna Petrović - Beogradski centar za ljudska prava, Milan Antonijević - Komitet pravnika za ljudska prava, Jelena Milić - Centar za evroatlantske studije, Dušan Bogdanović - Fond Biljana Kovačević Vučo, Bora Todorović, Jelisaveta Seka Sablić, Filip David, Vidosav Stevanović, Puriša Đorđević, Mirko Đorđević, Predrag Koraksić CORAX, Ratko Božović, Pavel Domonji, Ivan Kuzminović, Izabela Kisić, Svetislav Basara, Boško Jakšić, Dragoljub Todorović, Srđan Ćešić, Kosta Bunuševac, Josif Tatić, Janja Beč Neumann, Vladimir Kravčuk, Drago Kovačević, Goran Marković, Fahri Musliu, Pavle Sekeruš, Mirjana Karanović, Mirko Gaspari, Irfan Mensur, Ivon Jafali, Veljko Đurović, Srba Travanov, Dragan Velikić, Mijat Lakićević, Miladin Kovačević, Milojko Pantić, Dobrivoje Tanasijević – Den Tana, Olivera Ježina, Miša Brkić, Predrag Sarapa, Nadežda Gaće, Dinko Gruhonjić, Ivana Bajić, Srna Lango, Nikola Đuričko, Goran Jevtić, Stevan Filipović, Branislav Trifunović, Lena Bogdanović, Nikola Čuturilo, Biljana Cincarević, Vlada Divljan, Nikola Kojo, Marijana Pajvančić, Lazar Stojanović, Vladimir Goati, Srđan Gile Gojković, Aleksej Kišjuhas, Sanja Krstović, Aleksandra Vrebalov, Jaša Grobarov, Nataša Kandić, Nenad Novak Stefanović, Suzana Kostić, Stojan Bogdanović, Lazar Lalić

Izbori za Evropski parlament

Download

Mesto, uloga i kratka istorija Evropskog parlamenta

Izbori za evropski parlament (jun 2009)

Zakonodavna vlast u Evropskoj uniji je dvodomna. Sastoji se iz Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije.

Poslanici Evropskog parlamenta se biraju direktno, uglavnom po proporcionalnom sistemu, u zemljama članicama EU. Mandat im traje 5 godina. Odlazeći EP ima 785 poslanika. Po zemljama, raspored je bio sledeći:

  • Nemačka 99
  • Francuska, Italija i Velika Britanija po 78
  • Poljska i Španija po 54
  • Rumunija 35
  • Holandija 27
  • Belgija, Češka, Grčka, Mađarska i Portugalija po 24
  • Švedska 19,
  • Austrija i Bugarska po 18
  • Danska, Finska i Slovačka po 14
  • Irska i Litvanija po 13
  • Letonija 9
  • Slovenija 7
  • Kipar, Estonija i Luksemburg po 6
  • Malta 5

Evropski parlament najveći deo evropskog zakonodavstva donosi zajedno sa Savetom ministara. Zajedno sa Savetom ministara, EP usvaja ili odbija budžet EU. Pored toga, donosi i neobavezujuće preporuke Savetu ministara. Napokon, EP odobrava imenovanje predsednika i članova Evropske komisije.

Zvanično sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu, ali je veći deo njegove administracije, uključujući kancelarije poslanika, u Briselu. U Strazburu se održava 12 četvorodnevnih redovnih plenarnih sednica svake godine, dok se u Briselu održavaju vanredne plenarne sednice, kao i sastanci parlamentarnih odbora i poslaničkih grupa.

Poslanici Evropskog parlamenta prvi put su direktno birani 1979. godine. Pre toga, razni oblici konsultativnih skupština su radili još od 1952, a sadašnje ime institucija je dobila 1962. godine. Sadašnji sastav EP, kome upravo ističe mandat, izabran je 2004. godine, osim poslanika iz Rumunije i Bugarske, koji su izabrani 2007 godine.

U sledećem sazivu, koji se bira od 4. do 7. juna 2009. godine, Evropski parlament će imati 736 poslanika, koji će predstavljati 375 miliona birača i više od pola milijarde građana i građanki Evropske unije.