Sa sloganom “Istina”, pokret Preokret uklopljen oko Liberalno demokratske partije takmičiće se na svim izborima raspisanim u utorak. Predsednik LDP Čedomir Jovanović kaže da se sve članice Preokreta zalažu za modernizaciju Srbije, da su oni izbori šansa da se taj proces započne, a preduslov i ključno pitanje se “Šta želimo od zemlje” i u kojim rokovima? U razgovoru za Novi magazin Jovanović objašnjava politiku Preokreta i razlike u odnosu na druge ponude.

*Kao što i slogan kaže to je platforma, a šta je konkretna ili suštinska razlika, recimo u eropskim integracijama za koje se većina stranaka deklarativno zaleže?

-Mi želimo da stvorimo svoju zemlju. Moja ambicija nije da društvu pokažem gde je Evropa, moja je ambicija dase dogovorimo o poslu koji svako u ovom zemlji mora raditi da bi ona postala normalna. To je drugačiji kontekst od onoga u kome se kreću ostale stranke.

Kao generacija imali smo svoju političku sudbinu, od nje ne želim da bežim zato što je teška i podrazumeva visoku cenu koju čovek mora da plati. Obaveza naše generacije da završi posao koji su drugi započeli a nisu završili, bilo zato što su zaustavljeni u svojim namerama poput Zorana Đinđića 12. marta 2003, koji se bio simbol te osporavane evropske Srbije, bilo zato što su bili nesposobni i nespremni. U ovoj izbornoj kampanji ne možemo dobiti gotove odgovore na krupna pitanja koja nas muče, ali možemo na jedino koje nikada nije postavljeno, a od kog zavisi i dogovor do koga moramo stići. Ključnopitanje je šta je cilj ove zemlje? U kojim rokovima želimo da ga ostvarimo? Kojim sredstvima? Gde ste vi, gde su naša deca, gde sam ja u tom poslu?

*Možemo li još konkretnije. Razlikujete li se vi kao LDP i Preokret od, drugih zato što se otvoreno zalažete za ulazak u NATO?

-Između ostalog, ali NATO je samo jedan element politike na kojoj inistiramo svesni političke stvarosti u kojoj živimo. Značaj NATO-a se najčešće svodi da konstataciju da nijedno istočnoevrospko društvonije ušlo u Evrospsku uniju a da prethodno nije postalo član Alijanse. To je tačno, ali to se samo motiv više u našoj srpskoj priči. Želim da moja deca imaju privilegiju koju ja nisam imao, koju nisu imali moji roditelji, njihovi roditelji, koju nije imao niko ko živi ili je živeo u ovoj zemlji – da odrastaju, žive u miru bez rata.

Kad je sledeći rat, pitanje je koje se iznova postavlja jer jedino što je izvesno na ovom prosoru jeste da te u životu čeka neki rat. Ne želim tu neizvesnost, ne bežim od nje, ali moramo efikasno da odgovorimo na tu vekovnu hipnozu. To nije nemoguće, nismo ni generacija koja se šišala do glave, navlačila cokule i jedva čekala da ode u rat, mi smo rasli u klimi novog talasa, posthipi sveta, kao što su naši roditelji rasli na Vudstoku.

Može još konkretnije; ko zna koliko puta bi Grci i Turci zaratili da nisu ušli u NATO. Generatori Prvog i Drugog svetskog rata bile su ekonomske krize i da nema ova dva štita pitanje je šta bi se danas dogodilo.

Imam i iskustvo Crne Gore u vidu - Đukanović je Putinu nabrojao ratove u kojima je Crna Gora učestvovala i jednostavno mu objasnio zašto hoće u NATO. I nema problema sa Rusjiom iako je Crna Gora više vezana za Rusiju nego što je Srbija ikada bila.

*Vratimo se ostalim razlikama, ako ih još ima tako izraženo.

-Uveravanja da će nas kriza zaobići i da će biti korisna dovela su nas do ove 2012. u kojoj su svi elementi našeg programa postali nesporni; kritika energetskog sporazuma sa Rusijom, neefikasnost javnih preduzeća, nužnost reforme penzionog fonda, drugačiji sistem javne potrošnje, ubrzavanje i završetak privatizacije... Takođe, potreba za efikasnijom tranzicijom društva u segmentu koji je često po strani, konceptu građanskih i ljudskih prava i na kraju sveta medija, deformisanog pojma medijske slobode, nezavisnosti i uloge novinara.

Suštinski nas razlikuju odnos prema regionu i jasan stav o onome šta Srbija treba da učini u svom odnosu sa Prištinom. Ne zato da bi platila evropsku ulaznicu, već da i sebi i svetu dokažemo da je ovo drugačija zemlja od one koju znamo. pogledajte sever Kosova, jasno je da smo Srbe tamo sve vreme držali u devedesetim, a u trenutku kada se postavilo pitanje lične odgvoornosti, mislim na Tadića, za dalje evropske integracije preko noći je napravljen zaokret i ostavljeni su da kao rikošet lutaju u tom nacionalnom prostoru, predstavljajući pretnju i za sebe i za druge i za samu Srbiju.

*Vi ste u toliko šurokoj koaliciji, LDP, SPO, sindikat, seljaci... Postoji li jedinstvo u tom šarolikom društvu o najvažnijim pitanjima koja pominjete?

-O Preokretu sam prvi put govorio na obeležavanju desete godišnjice vlade Zorana Đinđića na Glavnom odboru LDP dok su u prvom redu sedeli svi njegovi ministri, svi lideri DOS-a. Tada sam rekao da zemlja koja tumara bez cilja nigde neće stići, da ne može da se kreće napred zemlja u kojoj ljudi ne mogu da odgovore šta im je vizija i šta ih čeka na putu pred njima. Srbija je podeljena zemlja, sklonili smo pojedince, ali ti otrovi nas i dalje grizu, mi ne razgovaramo, mi režimo jedni na druge, sami sebe ujedamo...

*Hvatate li i sebe da to činite? Stiče se utisak da imate previše gorčine.

-Naravno da hvatam i sebe u takvom ophođenju i maniru, ali nisam ogorčen. Ogorčenost nije moja osobina, više je to nestrpljivost, mada ni to nije prava. Često želim da uradim nešto što treba uraditi i šro će vremenom dođi na svoje mesto. To je bila i Zoranova osobina, koji je i ubijen zato što je bio ispred vremena. Smatrali smo da se posao mora uraditi, a da će rezultat tog posla promeniti karakter društva. Drugi to često smatraju nepotrebnom brzinom i pokušavam da se korigujem.

Objasniću vam to ovako - ja volim alpinizam i kada nađem vremena penjem se sa prijateljima. Iz tog druženja sam naučio da do vrha ne možete stići sami i da se morate kretati brzinom najsporijeg da bi se domogli vrha. Moj nesporazum sa Srbijom je činjenica da ta životna pravila ne mogu da prenesem na politiku.

Pitali ste kako smo se usaglasili u Preokretu? Mi se zalažemo za privatizaciju, ali ja ne mogu biti nosilac tog posla ako radnici ne shvataju značaj privatizacije, nužnost dogovora sa poslodavcima, korigovanje uloge preskupe i neefikasne države. Zato sindikat nije naša glasačka mašina, već potencijal da to uradimo zajedno. Nije ni Zaharaije Trnavčević srpski Matija Gubec, ali Preokret će lakše formuslisati svoju poljoprivrednu politiku i dođi do podrške seljaka ukoliko budemo u partnerstvu sa tim ljudima.

Svesni smo svi da najviše problema danas imaju mladi ljudi bez posla i njihovi roditelji pred penzijom i suštinsko pitanje je kako im pomoći da ne budu i dalje gubitnici tranzicije. Ko treba da preuzme rešavanje tih problema? Ja mislim da to mora učiniti moja generacija, što ne znači da drugi treba da budu posmatrači. Zato je logično da Vuk Drašković bude pored mene u trenutku kada tragamo za rešenjem problema sa kojima su se on i Zoran suočavali devedestih. Prirodno je da nas ta generacija podrži i bilo je prirodno da uz pun respekt za Vuka Draškovića napravimo dogovor njim. Takva logika nas je odvela i manjinama i Vojvođanskoj partiji, jer je pitanje uređenja Vojvodine ključ modernizacije Srbije.

Ono što Preokret razlikuje od drugih jeste cilj da se Srbija modernizuje u svakom pogledu.

*Strahujete li da nećete preći cenzus?

-Ne laskamo sebi. U istraživanjima se mesecima pojavljujemo na trećem mestu, ali pitanje procenata u ovom trenutku za mene je guranje na mostu sa koga treba ga zakoračite na jednu od paluba Titanika. Trivijalni politički rat u kome smo svi prinuđeni da učestvujemo kroz fingiranje ili prenaglašavanje rezultata pojedinih anketa doveo je do očaja ljude koji se bave tim poslom i nas koji smo deo tog posla.

*Dakle, ne strahujete?

-O cenzusu zaista ne razmišljam i ne želim da ličim na Dinkića, Dačića i sve one koji govore “treći smo, istraživači lažu, mi ćemo biti najveće iznenađenje”. Na ovim izborima Preokret će se pojaviti kao stranački blok zasnovan na jasnim i drugačijim osnovama od onih koje su bile karakteristične za dosadašnje koalicije. Hajde da pogledamo Nikolićevu koaliciju i uporedimo je sa našom. Uporedimo značaj i kvalitet Vuka Draškovića i Velje Ilića, Žarka Koraća i Bogoljuba Karića ili Aleksandra Vulina, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i nekih besmislenih pojedinaca koje SNS okupljaju fingirajući širinu saveza. Slično je i sa Demokratskom strankom koja okuplja i neke grupe i ljude za koje ja koji sam 20 godina u politici nikad nisam čuo.

*Posle cenzusa sledi ulazak u koaliciju, pretpostavlja se sa strankama oko DS i SPS. Na kojim osnovama?

-Stranka koja ulazi u izbore a iznegava odgovor na pitanje svog položaja posle njih ne zaslužuje nijedan glas. Želim da LDP uđe u Vladu, da bude što uticajniji u budućoj vladi, ne plašim se izazova i problema koji su pred njom iako su zastrašujući i kao izraz dubokih deformacija u našem društvu koje smo nasledili i kao izraz populizma kome se pribegava.

*Mislite pragmatizma?

-Ne, za mene je pragmatizam zasnovan na surovim istinama, a to što je rađeno je demagogija, zaluđivanje naroda da će sutra biti bolje ako danas skrpimo kraj sa krajem. Zbog takve politike se Srbija zadužila po najvećoj stopi u istoriji i sada stiže račun.

*To znači da je odgovor potvrdan.

-Da, želim da uđem u budući vladu, ali politikom se ne bavim kroz matematiku, nas matematičke koalicije ne interesuju, hoćemo da Srbija svojim glasovima potvrdi našu politiku. Ne želim da izigravam političkog čistunca i prebrojama krvna zrnca Dačića ili Tadića, činjenica je da smo upućeni jedni na druge. I ta je činjenica iz moje perspektive savršeno jasna, kao što je savršeno jasno da i oni to znaju, ali želeli bi da u tu koaliciju LDP uđe anemičan.

*Jeste li poruku predsednika DS na Glavnom odboru o stranakama sa kojima neće u koaliciju shvatili kao upozorenje i Prepkretu?

-Tadić je nabrojao s kim neće u koaliciju - sa Nikolićem, Koštunicom i Šešeljevom strankom - ali nije rekao s kim hoće. Za mene to ne podrazumeva koaliciju sa Dačićem i nama, jer ko nam garantuje da posle izbora neće reći: „Ja neću sa njima, ali nemam izbora!“. Što je pravio Nikoliću stranku ako je Nikolić takav kakvim ga je opisao? I s kim Nikolić misli da pravi vladu?

Dakle, nema matematičke koalicije. Ukoliko dobijemo podršku za svoju politiku vrlo jasno ćemo razgovarati sa onima sa kojima moramo i možemo da bi bila ta politika realizovana. A to je taj trougao, ali interesuje me šta su njihovi politički ciljevi. Sa Dačićem nemam problem zbog njegove blioskosti sa Miloševićem u prošlosti, ali imam problem kada govori jezikom kakvim je govorio sa direktorom Narodne biblioteke.

*Jezikom Miloševića?

-Tačno. Sa Tadićem imam problem znog toga što vodi sebičnu politiku očekujući od nas da ga prihvatimo kao predsednika Srbije iako se u svakom trenutku ponaša kao predsednik Demokratske stranke.

*Hoćete li biti predsednički kandidat ako budu raspisani i ti izbori?

-Nemam razumevanja za jeftini politički triler u koji nas uvlači Tadić. On je kao predsednik od 2004. donosio odluke koje su razočarale deo njegovih birača, ali najbrutalnija je ambicija da se ovako traumatizovana zemlja gura u još dublji haos. Činjenica da mi dan pre raspisivanja izbora nismo znali kada će biti održani i na kojim sve izborima treba da učestvujemo izraz je bezobzirnosti za koju nemam razumevanje.

Ne mislim da govorim o predsedničkim izborima dok Tadić o njima ćuti. Izbori su najznačajniji posao koji radimo jednom u četiri godine, pet za predsednika, i imamo pravo da u njih uđemo normalno. Ponudom da gledamo jeftino obaranje ruku Tadića i Nikolića to nam se pravo osporava, a osporavaju ga oni čiji je posao da ga štite.

Pričom o predsedničkim izborima Tadić pokušava da pobegne od odgovornosti. To je pogrešan put i može ga skupo koštati. Za razliku od prethodnih predsednika Srbije on nije ubica, ali duguje nam objašnjenje. Hoće da u narednih pet godina učini nešto što nije uspeo u prethodnih osam? Hajde da pričamo o tome.

*Koji biste resore voleli da dobijete u Vladi?

-Možda će vam izgledati čudno, ali najviše posla vidim u obrazovanju i poljoprivredi. Svaki pokušaj modernizacije Srbije koji zobilazi činjenicu da 40 odsto ljudi živi na selu osuđen je na neuspeh. Mi smo srednjovekovno seljačko društvo, sa takvim mentalitetom i karakterom.

Drugi sistem koji me plaši je obrazovanje. Mi smo od društva u kome je 50 odsto funkcionalano nepismenih ljudi došli do društva u kome iz škole izlazi 30 odsto funkcionalno nepismenih đaka.

*Često vas vezuju za ljude koji imaju kapital. Vređa li vas to kao i niz drugih optužbi n vaš račun?

-Ne vređa me, takva je zemlja u kojoj živim, valjda sam u međuvremenu sazreo kao ličnost i shvatam da su ti napadi izraz nemoći napadača. Bilo bi prilično besmisleno da odgovaram na teze o svojoj „narkomanskoj prošlosti ili o svojim konjima”.

Zna se ko danas ima pare u Srbiji, a ko nije zadovoljan poslovnom elitom neka se zapita da li takva elita napravila nesposobnu Srbiju ili je nesposobna Srbija iznedrila čitav niz deformacija, pa i takvu elitu. Lično poslovnim ljudima zameram što se više bave sopstenim interesom nego razvojem privrede u Srbiji, nisam blagonaklon prema tom svetu i imam jasan stav o stepenu njihove odgovornosti. Ali znam i da je Srbija siromašna zemlja i da su njeni tajkuni u predvorju bogatstva. Koji su srpski tajkuni vlasnici nacionalnih resursa kao u Rusiji, koje su kompanije koje to pokrivaju, šta je na njihov status? Kada se sve to raščisti onda postane jasno da su oni goli kao što je gola sama Srbija.

Ja sam nezavisan od tih ljudi, u kampanju smo ušli nezavisni od njih, ništa ne dugujemo tom svetu, bez obrzira da li pričamo o Miškoviću, Beku, Kostiću, Vojinu Lazareviću, o bilo kom izt tog sveta o kojima je jedan dan priča kao o krivcima za propast zemlje, a drugog dana o spasiocima JAT-a ili druge neke firme?

*Hajde da pređemo na lepše teme. Šta je to što vam u privatnom životu donosi mir, sem četvoro dece i prijatelja?

-Nema mira, ali moja stena je neverovatna podrška porodice, bilo da je reč o roditeljima, sestri ili Jeleni. Deca su još mala. Ta apsolutna podrška mi pruža stabilnost.

*S kim se savetujete, pričate li sami sa sobom ili vam nedostaje neko?

-Ima puno ljudi sa kojima pričam, oštrim pogled na život, ali na tom planu mi nedostaje Zoran koji je znao da prodre do mene i da me posavetuje.

*Nedavno su nam gostovale kolege iz Slovenije i “dobili smo zadatak” da pitamo zašto je Čeda promenio imidž?

-Samo brada, sve drugo je isto. U drugoj polovini avgusta prošle godine otišao sam sa prijateljima alpinistima na Akonkagvu. deset dana tamo i još dva u putu nisam ni čizme skinuo, a kamoli stigao da se obrijem. Kad sam se vratio kući klinci su u meni videli Džeka Speroua i to mi je bilo toliko simpatično da sam im priuštio to zadovoljstvo. A, sada lako dolazim do dogovora sa njima. Ili ode brada!

Ne izbori na Kosovu

*Izbori na Kosovu, da ili ne?

-Srbija mora da prekine sa tim samozavaravanjem i formuliše politiku koja će biti razumljiva u svetu od koga presudno zavisi budućnost Kosova i odnosa Srbije i Kosova. Dakle, ne treba održavati izbore na Kosovu, jer tako Srbija kompromituje sebe i dodatno ugrožava srpsku zajednicu na severu Kosova.

Elita kontinuiteta

*Mnogo je primedaba na tzv. elitu.

-Koreni 12. marta su u delu države, crkve, biznisa, konceptualista ili parazita ratova koji su vođeni tokom devedesetih. Uporišta te politike koju je jednog trenutka simbolizovao Koštunica i danas su čvrsta, deformišu Srbiju i čine je najnesrećnijim evropskim društvom i prete na vrlo konkretan način našim krhkim institucijama.