Dubinska kriza je realan opis stanja srpske politike i ekonomije. Atmosfera i doživljaj ljudi mnogo su gori – reč je o društvenoj depresiji. Zato Liberalno demokratska partija danas želi i mora da bude pozitivan lider, u mnogo većoj meri nego ikada od svog osnivanja.

Sadašnja vladajuća koalicija, i vlada koja je izraz svih njenih slabosti, opasno i neodgovorno troše podršku dobijenu posle parlamentarnih izbora. LDP je spremna, kao i do sada, da podrži svaki evropski projekat ili zakonski predlog, ali to ne možemo da činimo ako odmah ne dobijemo preciznu strategiju unutrašnjih reformi, povećanja efikasnosti institucija, sprovođenja donetih zakona, obuzdavanja ekonomskog populizma, demonopolizaciju, prestanak nespretnog i opasnog mešanja politike u slabo i nerazvijeno tržište.

U 2010. godini ponovo moramo da krenemo u susret događajima, pa i da ih stvorimo, jer su druge politike umrtvile živote ljudi. Da jezikom koji oni razumeju i energijom koja može da pokrene, pokažemo da modernizacija Srbije znači potpuni otklon od tradicije građene na populizmu, zaverama i lažnom patriotizmu, ali i mnogo hrabriji korak dalje od sadašnjosti zasnovane na bezličnoj politici, trošenju velike ideje evropskih integracija i zloupotrebi apatije građana.

LDP ne pristaje na sadašnju situaciju u dva najvažnija segmenta srpske politike. Stanje u političkom životu i ekonomskoj politici je deprimirajuće po građane i ugrožava potencijale koji nesumnjivo postoje u društvu.

Kao politička stranka ne možemo sami da menjamo Srbiju, ali su naš posao i vizija da te potencijale i energije okupimo, uvećamo i do sledećih izbora predstavimo i proširimo kao pobednički politički projekat.

LDP od tog teškog posla ne želi da pobegne. U društvu u kojem se vlast povlači pred teškim pitanjima, a ostatak opozicije beži od realnosti i svoje političke prošlosti, za LDP u 2010. godini postoji samo jedan veliki projekat: DOGOVOR ZA BUDUĆNOST. Odgovor na krizu kroz traženje podrške za NOVU POLITIKU i NOVU EKONOMIJU.

I NOVA POLITIKA

EVROPA BEZ KOMPROMISA

LDP je od izbora 2008. godine vrlo dosledno i bez obzira na povremeno nerazumevanje kojem je bila izložena, podržala svaki politički korak ili odluku koja je donosila makar minimalnu korist za Srbiju u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

LDP ostaje najčistija proevropska stranka. U 2010. godini taj politički i moralni kapital, stečen u prethodnim godinama, dobiće mnogo širu verifikaciju među građanima. Cilj je da stvorimo uslove za pobedu politike „Evropa bez kompromisa“ na narednim izborima. Izborima čije raspisivanje LDP traži odmah posle prihvatanja podnete kandidature za članstvo Srbije u Uniji. Zbog toga politička borba za što brži ulazak u punopravno članstvo Evropske unije mora i u 2010. godini ostati beskompromisna.

AKO HOĆEMO DA BUDEMO LIDERI, NE SMEMO BITI IZUZETAK!

Evropske integracije Srbije ušle su ponovo, početkom ove godine, u period faktičkog zastoja za koji postoje ozbiljni, uglavnom unutrašnji, politički razlozi. Srbija ne sme da čeka zvaničan stav i da osluškuje nezvanične signale međunarodnih igrača. Umesto toga, inicijativa mora da dolazi od nas samih, zato što se radi o procesu za koji Srbija mora biti najviše zainteresovana i najaktivnija.

Propustili smo šansu na regionalnom samitu u Sloveniji, ali Srbija mora biti učesnik i pozitivna vest sa skupa Evropske unije i zemalja regiona u Sarajevu. Samo tako se može ispuniti ambicija da budemo lideri, u onoj meri u kojoj nam to sopstveni interesi i još uvek slabe performanse dozvoljavaju.

Na regionalnom skupu na Brdu kod Kranja Srbija je mogla da se predstavi kao deo rešenja, umesto što je, izostajući, podsetila na manir koji kod suseda izaziva negativne asocijacije, a kod Evropske unije neprijatnu tišinu.

LDP ne prihvata pojam “posrednog priznanja nezavisnosti” koji smatramo sredstvom unutrašnje političke manipulacije. Ne smemo da propuštamo prilike koje imamo, u strahu od nečega što je parola, a ne razumna opasnost. Svaki sastanak ili susret koji doprinosi ubrzanju evropskih integracija pomaže i državi Srbiji i njenim legitimnim interesima na Kosovu treba iskoristiti.

Srbija ne sme više vezivati sebi ruke u spoljnoj i regionalnoj politici. Svaka takva odluka državne politike je pogrešna i za LDP neprihvatljiva, bez obzira da li je doneta samostalno ili pod pritiscima najglasnijih promotera populizma i starih propalih politika.

Put do rešenja problema Kosova i danas vodi preko Brisela, a ne preko Haga, interpretacije i unutrašnjepolitičke eksploatacije očekivanog savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Taj trenutak jeste najveći izazov koji će u 2010. godini biti ispostavljen Srbiji, našim evropskim integracijama i opštoj budućnosti zemlje.

LDP smatra da je opasno stvarati nerealna očekivanja i podizati tenziju u očekivanju mišljenja čije je traženje legitimno, ali ne može ponuditi realno rešenje za Srbiju i region. Bez obzira na sadržaj mišljenja, ono ne sme biti osnov za novi politički konflikt između Srbije i njenih najznačajnih zapadnih saveznika i suseda u regionu. Takav ishod saopštavanja mišljenja MSP priželjkuju oni političari prošlosti koji od građana, često uz pomoć aktuelne državne politike, pokušavaju da sakriju činjenicu da je sadašnji status Kosova cena njihove propale politike i mera odgovornosti koju uporno izbegavaju da preuzmu.

Put Srbije i Kosova do Brisela vodi i preko našeg međusobnog dogovora. Dogovora o Kosovu oslobođenom svake vrste terora, lokalnih napetosti sa potencijalom za eksploziju mnogo šire nestabilnosti i životne ugroženosti ljudi. Beograd kosovskim Albancima i Srbima treba da pomogne. Ako to nije u stanju, onda ne sme da ograničava kosovske Srbe koji pokušavaju i uspevaju da, u okolnostima za koje su najmanje sami krivi, postanu aktivni učesnici, a ne pasivne žrtve. Zbog toga svaka prilika i uspeh na lokalnim izborima mora biti podržan i olakšan, a ne opstruiran iz Beograda.

NATO ODMAH!

Cilj LDP je da ponovo usporene i banalizovane „evropske integracije“ vrlo brzo preokrene u politički projekat „evroatlantskih integracija“. Zato Srbija mora odmah početi politički proces pridruživanja NATO i za takvu politiku tražimo podršku među građanima.

I Evropska unija i NATO su racionalan izbor za našu zemlju. Evroatlantske integracije, bez kompromisa i odmah, predstavljaju potpuno zaokruženu i ostvarivu političku platformu koja ima tačno utvrđenu dinamiku i koristi za građane.

Partnerski odnos sa najvećim zemljama NATO, poput SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Turske i Kanade, u najboljem je interesu Srbije. Najbrži način da se ta saradnja materijalizuje je usvajanje zajedničkih vrednosti na kojima se zasnivaju i NATO i EU. Kroz takve integracije Srbija će moći da zastupa svoje legitimne interese na dobar način i da osigura bolju budućnost za svoje građane.

NATO je vitalna alijansa zapadnih demokratskih koja igra ključnu ulogu u bezbednosnom okruženju Srbije. Ovaj savez je važan za nas zato što počiva na zajedničkim vrednostima - demokratskom poretku, zaštiti građanskih i manjinskih prava, tržišnoj ekonomiji, vladavini prava, kao i zajedničkoj odbrani i solidarnosti u slučaju ugroženosti svake države članice.

Pristupanjem NATO Srbija će obezbediti da kao garant njene bezbednosti stoji najmoćniji vojni savez na svetu. Pripadajući kolektivnom sistemu odbrane NATO, Srbija će kao svoje saveznike imati neke od vojno najrazvijenih država, uključujući SAD. Postoje brojni razlozi bezbednosne, političke i ekonomske prirode zbog kojih bi Srbija morala da postavi kao jedan od prioriteta pitanje članstva u NATO:

Bezbednosni razlozi

Srbija sama ne može garantovati sigurnost jer za to nema političkih, ekonomskih i vojnih resursa. Sve zemlje s kojima se Srbija graniči su ili članice NATO ili su postavile članstvo u Savezu kao cilj. Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Albanija su punopravne članice. Makedonija će uprkos protivljenju Grčke pristupiti Savezu. NATO trupe se nalaze na Kosovu i u BiH.

Politički razlozi

Srbija bi kao NATO članica učvrstila svoj demokratski put i razvoj. Kao savez razvijenih demokratskih zemalja, NATO predstavlja izuzetno značajan simbolički pomak u građenju demokratskog potencijala bilo koje zemlje. Pristupanjem u ovaj savez Srbija bi sebi obezbedila potrebnu političku stabilnost i čvrstu osnovu građenja prijateljskih odnosa sa susednim zemljama, evropskim i svetskim silama. Članstvo bi dodatno afirmisalo demokratske težnje i kapacitete Srbije. Sve zemlje bivšeg Istočnog bloka su pre ulaska u EU postale članice NATO, pa bi prijem u NATO samo mogao da doprinese bržem ulasku Srbije u Evropsku uniju.

Ekonomski razlozi

Članstvo u NATO donosi odlučujuću ekonomsku stabilnost i rast stranih ulaganja. Činjenica da je neka zemlja članica alijanse svedoči o njenoj punoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti što dalje ohrabruje investitore da slobodno ulažu u njenu ekonomiju. Iskustvo istočnoevropskih zemalja govori da su direktna strana ulaganja doživela veliki uzlet posle prijema u NATO.

Proglašena vojna neutralnost je neodrživa

Vojna neutralnost zahteva da velike sile priznaju i garantuju neutralnost. Srbija je mala zemlja, okružena NATO članicama, i samoproglašenje neutralnosti je izraz političkog autizma. Slučaj Švajcarske ili Švedske je potpuno drugačiji: to su zemlje viševekovne stabilnosti i neutralnosti kojima to svi međunarodni faktori priznaju. Srbija ne može računati na isti tretman.

EFIKASNE INSTITUCIJE, JEFTINIJA DRŽAVA

Državu moramo odmah da izmestimo iz poslova u kojima samo nanosi štetu građanima i ekonomiji. Administracija mora da bude servis građana i privrede, da im ne smeta u ostvairivanju ambicija i potreba koje imaju. U ove dve godine krize, država je svojom neuređenošću i ambicijom političara da o svemu odlučuju, ugrozila i inače spore unutrašnje promene i modernizaciju.

Zatvoreni u takav sistem, u kome je svako svakome neprijatelj i prepreka, građani nemaju snage da podignu glavu i prepoznaju drugačiju priliku. Protiv podela i gušenja slobode borićemo se našim politikama. One odgovaraju na konkretne probleme, ali se, iznad svega, bave izvođenjem Srbije iz zatvorenih laviranata svemoguće partijske države. Zato nam treba najviše 12 ministarstava. Ova zemlja više ne može da trpi nesposobnost i plaća nerazumne koalicione apetite. Mala vlada je moguća, kao što slične vlade funkcionišu u najrazvijenijim evropskim demokratijama i državama koje su prešle put političke i ekonomske transformacije.

Efikasna i jeftinija država znači:

• Priznanje centralne vlasti da sama nije sposobna da rešava probleme građana i da zato mora da prenese nadležnost i resurse na one nivoe gde života i energije ima: na regione i lokalne zajednice.
  Oslobađanje prostora za privatnu inicijativu.
• Ulaganje u društvo znanja, fleksibilan i moderan obrazovani sistem koji je jedini siguran odgovor na globalne izazove i lokalne probleme prevazilaženja zaostalosti.
  Stroga kontrola državnog budžeta, nezavisni guverner.
• Decentralizacija kao najbolji mehanizam za suštinsku demokratizaciju društva.
  Fiskalna decentralizacija kroz koju će se porezi smanjivati, a regionima u Srbiji omogućiti da kroz takmičenje u nuđenju stimulativnog poreskog tretmana privlače investicije i podstiču razvoj.
• Vraćanje imovine opštinama i gradovima i odustajanje od ambicije da centralna vlast kontrolišu svu imovinu, prihode i instrumente razvoja.
• Višestepena administracija, efikasnija i bliža građanima koja je najbolje ograničenje i kontrola centralizovanom i koncentrisanom sistemu vlasti.
• Napuštanje strašnog pristupa u kojem je država završila u obračuna sa sopstvenim službenicima. Srbiji ne trebaju stotine pomoćnika ministara u 25 ministarstava, ne trebaju nam mnoge agencije, ali nam trebaju novi zaposleni u razvojnim državnim (javnim) službama, kao što su obrazovanje, nauka, zdravstvo, evropske integracije.

PARTNERSTVA SA SUSEDIMA

Srbija mora pomoći sebi tako što će postati deo rešenja svakog značajnijeg problema u regionu. Na toj platformi i specifičnim pitanjima koja opterećuju odnose i zajedničku budućnost u EU i NATO, Srbija treba da prevazilazi probleme i traži pozitivne tačke savezništva u regionu. Zbog toga je suština nove regionalne politike koju zastupamo:

• LDP pozdravlja simboličko popravljanje odnosa sa Hrvatskom i susrete predsednika Tadića i Josipovića. Istovremeno, sada je najvažnije da, zbog pritisaka ili unutrašnjih slabosti, taj proces ne bude zaustavljen ili diskreditovan.
• LDP podržava svaki korak prema uzajamnom povlačenju tužbi za genocid koje su Hrvatska i Srbija podnele pred Međunarodnim sudom pravde i smatramo da Srbija u tom poslu mora biti konstruktivna i u potpunosti iskrena.
• Crna Gora ne sme ponovo biti poligon srpske unutrašnje politike ili političke nezrelosti koja još uvek postoji u našim političkim i društvenim elitama.
• Srbija je sused, deo tragične prošlosti Bosne i Hercegovine i potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u njoj. Zbog toga moramo biti aktivni i korisni u procesu opstanka i razvoja BiH, u interesu svih njenih naroda, entiteta i svakog građanina koji u njoj živi. Normalna je i korisna svaka bliskost i kontakt Beograda i Republike Srpske, ali se taj kontakt ne sme završiti na Palama ili Banja Luci, nego mora biti mehanizam saradnje i novih odnosa sa zvaničnim Sarajevom.

Osnovne tačke savezništva sa zemljama regiona, pojedinačno i kao zajednice, moraju biti:

• Puno poštovanje legitimnih interesa koje naše države imaju kao nezavisne države.
  Intenzivna strateška, politička i tehnička saradnja u procesu priključivanja NATO i Evropskoj uniji.
• Uzdržavanje od bilo kakvog mešanja ili uticaja na unutrašnje političke odnose, izborne procese i političku borbu.
• Maksimalno korišćenje svih ekonomskih prednosti i standarda definisanih u Sporazumu o slobodnoj trgovini (CEFTA) i dalji razvoj tog mehanizma privrednog razvoja u kojem Srbija ima veoma značajan i jedini spoljnotrgovinski suficit (oko milijardu evra u kriznoj 2009. godini).
• Suočavanje sa opterećenjima prošlosti i rešenje preostalih problema proisteklih iz konflikata.

II NOVA EKONOMIJA

Koren i generator problema srpske ekonomije nije u ekonomskom svetu ili kratkoročnoj ekonomskoj i finansijskoj krizi. Razlozi situacije, u kojoj prvi put uzimamo komercijalne kredite od druge države (Rusije) za tekuće pokrivanje budžetskog deficita, nalaze se u političkoj sferi. Ime problema je pogrešno definisana politika.

Zbog toga je LDP najžešća opozicija ekonomskoj politici sadašnje vlasti. Nemamo pravo da budemo prepreka evropskim integracijama zemlje zato što se u pojedinim segmentima ne slažemo sa vladom, ali saglasnost u procesu evropskih integracija istovremeno ne sme biti alibi za ćutanje o pogrešnoj ekonomskoj politici koja se vodi.

Hitno moramo da napravimo zaokret, kao društvo i država, i nikada više ne smemo koristiti ni MMF ni bilo koji drugi bankarski ili međudržavni kredit samo za krpljenje budžetskih i drugih rupa, uz beskrajno odlaganje ozbiljnih reformi. To odlaganje danas plaćamo kroz monetarnu nestabilnost i zaustavljeni privredni rast, koji na godišnjem nivou pričinjava štetu koja se meri milijardama i izgubljenim godinama.

Vlada je napravila ključnu grešku kada je posle formiranja, umesto da pripremi i usvoji budžet zasnovan na reformi javnog sektora, usvojila ekspanzivan budžet koji je imao nerealnu ambiciju da preuzme teret usporavanja recesije. Globabalna kriza, koja je u našim uslovima samo uvećana ogromnim strukturnim problemima koje imamo decenijama, samo je do kraja pokazala sve nedostatke i dugoročne štetne posledice takvog neodgovornog i politikantskog polazišta vladajuće koalicije.

LDP smatra da ključne mere nove ekonomske politike Srbije treba da budu:

• Poreska i reforma javnog sektora
• Podizanje efikasnosti i bolja javna uprava
• Beskomromisne evropske integracije
• Fleksibilan kurs i depolitizacija fiskalne politike
• Fokusirana reindustrijalizacija kroz korišćenje potencijala domaće štednje za ulaganja u budući izvoz
• Ubrzanje privatizacije, povećanje konkurencije i demonopolizacija.

LDP nudi celovit političko-ekonomski plan i konkretnu akciju, zaokret i rez u svim sektorima koji uništavaju našu ekonomiju i ekonomsku politiku. Potrebna nam je efikasna politika, izlazak države iz sektora u kojima guši privredu, deblokada razvoja koja je sada nametnuta i kroz glomazne i politizovane sisteme javnih preduzeća koja su monopolisti. U Srbiji se državni novac i dalje troši nerazumno, bez ikakvog strateškog razmišljanja, u projekte, koji isključivo služe za opstanak na vlasti i održavanje prividnog ekonomskog mira.

Ako želimo bolju ekonomiju moramo više raditi. Ako više radimo, moramo da vidimo kome prodajemo svoju robu i gde nalazimo novac koji nam je potreban da bismo je napravili. Dakle, nova ekonomija je nezamisliva bez nove politike, a bolji standard bez bolje organizacije. Mi sa 12 poslanika to možemo da predložimo, ali ne možemo sami da realizujemo. To je moguće uraditi jedino u dogovoru sa vladajućom koalicijom, koja mora imati više sluha i razumevanja za potrebe Srbije od svojih unutrašnjih potreba.

Nepostojanje jasnog vođstva u vladi dovelo je do inflacije privatnih populističkih kampanja i akcija pojedinih stranaka i ministara. Kada premijer, potpredsednici vlade i ministarka finansija u istom danu i na istom mestu iznesu potpuno suprotne definicije trenutnog stanja i planova ekonomske politike – onda je normalno da guverner mora da se povuče “iz ličnih razloga”.

Kada ministri, koji deset godina vode ekonomski i socijalni sektor, izađu sa populističkim najavama o povećanju zarada, pre svega u javnom sektoru i javnim preduzećima koja su i inače najveći gubitaši i izvori nelikvidnosti, onda svaki nesrećni čovek u ovoj zemlji dobije poruku da će država rešiti problem njegovog propalog preduzeća.

LDP ne može da okreće glavu pred tim ljudima koji su spemni da sebi oduzmu život zbog bede u koju su gurnuti, ali neće da uništava budućnost svojih građana i birača. Kolaps u kojem živimo pre svega je rezultat decenijskog partijskog upravljanja i neefikasnosti politike koja je ugušila privatnu inicijativu i ekonomsku ideju.

Sve poruke LDP do sada su ostale usamljene zbog diletantizma i populizma koji je bio osnov ekonomske politike vlasti u godini krize. U prošloj godini društveni proizvod je realno pao za 4 odsto. To je ogroman gubitak za Srbiju. Ukoliko je potencijalna stopa rasta oko 5 odsto, to onda znači da smo izgubili čak 9 odsto mogućeg razvoja, samo u jednoj godini. Gubitak se meri milijardama.

U 2010. godini vlada predviđa rast od 1,5 odsto, što znači dodatni gubitak od 3,5 odsto u odnosu na BDP iz 2009. To znači da će na kraju 2010. godine BDP biti za čak 13 odsto niži od potencijalnog. Srbija će u 2011. ući sa duboko depresiranom privredom, kao zemlja koja ne može da nadoknadi ono što je propustila.

Umesto da za taj strateški i životni problem nađemo rešenje, ministri u vladi planiraju da popuste pred populizmom i omoguće neselektivno i predizborno povećanje zarada.

Dosadašnji rast domaće privrede bio je zasnovan u najvećoj meri na privatnoj i javnoj potrošnji. Ulaganja, onoliko koliko ih je bilo, uglavnom su bila strana. Oba ova izvora rasta neće biti dostupna, bar ne u istoj meri, u sledećih nekoliko godina.

Srbiji su, dakle, potrebni alternativni izvori privrednog rasta. Potrebno je povećanje ulaganja, koja bi došla iz domaće štednje. Na osnovu toga LDP nudi program privredne politike koja bi podstakla odgovarajuće elemente izvora BDP:

• Promena poreskog sistema i strukture javne potrošnje. Zato LDP insistira na dogovoru, na konceptu međugeneracijske pravde i solidarnosti.
• Potrebno je značajno ulaganje u obrazovanje i nauku – u tom je kontekstu veoma važna međunarodna saradnja.
• Poreska reforma bi trebalo da poveća značaj neposrednih u odnosu na posredne poreze i da obuhvati sivu privredu. Da teži privrednoj efikasnosti, a ne preraspodeli.
• Fleksibilni kurs – stvarna politika ciljane inflacije – što podrazumeva nisku stopu inflacije.
• Depolitizacija fiskalne politike.
• Poreska reforma – u cilju privredne efikasnosti, a ne samo prikupljanja sredstava (niži, neposredniji i sveobuhvatniji porezi).
• Reforma javnog sektora: privatizacija i konkurencija.
• Podizanje kvaliteta javne uprave.

Svi govore o rastu privrede, ali nije jasno kako je on moguć ako se ne planira siguran izvor za povećanu privednu i ekonomsku aktivnost. Jedini realan model rasta je onaj koji generiše povećanje ulaganja koje bi došlo iz domaće štednje. To znači da je potrebno značajno povećanje izvoza, da kurs ne deluje negativno po konkurentnost privrede, smanjenje zaposlenih u javnom sektoru i smanjenje poreza.

REINDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE

LDP se i danas zalaže za otvorenu, privatnu, konkurentnu i preduzetnu ekonomiju. I kod nas se, između ostalog, otvara prostor za novu reindustrijalizaciju zemlje. Velika ekspanzija svetske privrede u protekloj deceniji je kroz ove izazove zaustavljena, jer je, u izvesnoj meri, bila nerealna i nije se oslanjala na realni sektor. Zbog toga će se svetska ekonomija iz virtuelnih finansijskih šema neminovno spustiti u svet stvarne proizvodnje, tržišta roba i trijumfa onih koji imaju kvalitetniji, jeftiniji i trajniji proizvod.

Kroz novu reindustrijalizaciju, svođenje privrede u održive okvire i efikasnijii pravni sistem, možemo taj trenutak da iskoristimo za napuštanje neodrživog modela u kojem je država i dužnik i poverilac i vlasnik u ekonomiji. Slobodna ekonomija nije propala, ali je kriza očigledno otvorila prostor za novu ulogu pomoći države u restruktuiranju velikih kompanija, povećanju odgovornosti njihovih uprava i garanciji njihovog razvoja na zdravijim osnovama i programima. Mali i srednji biznis moraju biti prioritet ekonomske politike. Zato predlažemo sistem mera koje će favorizovati preduzetnički duh i hrabrost, zaštiti postojeće projekte i pripremiti privredni sistem za uspeh na regionalnim i evropskim tržištima.

I veliki sistemi imaju svoje mesto i u novoj ekonomiji. Zato ne želimo da ih tretiramo samo kao ostatke neuspešnih ekonomskih eksperimenata. Ako su eksperimenti propali, najmanje zbog svoje a najviše zbog grešaka države i politike, ne smeju više propadati i ljudi i imovina koji u njima još uvek postoje. Predlažemo hitnu transformaciju sistema, podvlačenje crte u poslovanju, razjašnjavanje svojinskih odnosa i obezbeđivanje održivog nivoa veličine tih sistema.

I DINAR I EVRO

Verujemo da bi trebalo maksimalno smanjiti uticaj državne vlasti na ekonomske poslove. Zato se zalažemo za uvođenje dvovalutnog sistema u kome bi evro funkcionisao u svim transakcijama kao regularno zakonsko sredstvo plaćanja, zajedno sa dinarom čiji bi monopol bio ukinut. Alternativno, moguće je uvođenje valutnog odbora. Smatramo da je potrebno izvršiti potpunu liberalizaciju kapitalnih tokova, što uključuje slobodan unos i iznošenje deviza, slobodno iznošenje profita koji se stekne na teritoriji Srbije, itd.

UKIDANJE ZAKONSKIH MONOPOLA U PRIVREDI

Građani Srbije danas plaćaju najskuplji benzin, preskup internet, provizije za inače skup uvozni gas. Imaju “nacionalnog avioprevoznika” koji je dotiran novcem poreskih obveznika. Do takve situacije je dovelo večito pomaganje “giganata” kroz beskrajne subvencije, pozajmice iz budžeta, partijsko upravljanje javnim preduzećima. Samo u 2005. i 2006. godini, država je potrošila 200 miliona evra iz privatizacije za praktično bespovratne pozajmice Železnicama, JAT-u, NIS-u i drugim monopolistima.

Jedan od ključnih uzroka rasta cena i makroekonomske nestabilnosti je nereformisan javni sektor. Ta preduzeća treba što pre privatizovati, kako bi se u ove oblasti uvela slobodna konkurencija koja će doneti niže cene i bolju uslugu. Monopolska preduzeća mnogo koštaju svakog građanina, kroz visoke cene i loše usluge, ali i kroz poresko finansiranje viška zaposlenih radnika koji bi mogli da nađu posao u privatnim kompanijama. Uz to, takva preduzeća dodatno su plen političkih partija što je uzrok ogromne korupcije.

• Ukinuti sve zakonske monopole – uvoz nafte i povlašćeni položaj NIS u njenoj preradi, monopol u veletrgovini Interneta, monopole poštanskih usluga, JAT Airways-a, monopol u igrama na sreću, monopol u elektrodistribuciji. Ukinuti povlašćen položaj državnog visokog obrazovanja i zdravstva. Afirmisati dobrovoljne asosijacije i poslovna udruženja.

• Ukinuti dozvole, kvantitativna ograničenja i obavezu da se spoljnom trgovinom mogu baviti samo firme koje su za to registrovane. Borbu protiv privatnih monopola voditi kroz podsticanje konkurencije, a ne kroz administrativne postupke.

REFORMA PENZIONOG SISTEMA – MEĐUGENERACIJSKI DOGOVOR

Kada zbog pet poslanika i njihove podrške država probije penzioni budžet za 150 miliona evra, onda je to napad na budućnost Srbije. I mladih, i srednje generacije, ali i samih penzionera.

Ne smemo da dopustimo da se penzioni sistem menja na duboko nepravedan način, jer će cenu za to decenijama plaćati milioni ljudi. Moramo da se dogovorimo kako da povećamo motivaciju za rad i inicijativu, a ne da uništavamo generacije, uglavnom mladih i građana srednjih godina, i inače slabu srednju klasu, predstavljajući buduću penziju kao glavnu motivaciju u životu, bez obzira na cenu koju za to treba platiti.

Izmene zakona koje će uslediti tiču se svakog čoveka koji živi u Srbiji. Gurajući u prvi plan pitanje uslova penzionisanja za buduće penzionere, vlast odbija da otvori raspravu o tome kako će se srediti haos, zašto nema provere sadašnjih penzija, zaštiti i nagradi onima koji su radili puni radni vek, zašto nema nikakve provere i ispitivanja zakonitosti odlaska u penziju u proteklih dvadesetak godina, kako ćemo motivisati i omogućiti sadašnjim radnicima da pod povoljnim uslovima uplaćuju sebi dodatno osiguranje koje bi im obezbedilo veće penzije.

Svaka lobistička grupa u javnosti pokušava da zaštiti sebe, a društvu koje se muči da ostvari bilo kakav rast se kao spas nudi poruka da će, kada konačno dostigne nivo rasta BDP od 4 odsto, taj stvoreni novac potrošiti na krpljenje rupa u penzijskoj kasi. Sve se to dešava u državi u kojoj svake godine skoro 15 odsto svega što stvorimo odlazi na dotaciju tom propalom sistemu koji jede našu budućnost.

Mi imamo obavezu da kažemo ljudima koji danas naporno rade, uspevajući da u nenormalnim uslovima zarade svoju platu, onima koji su opstali na tržištu i uredno plaćaju doprinose, stotinama hiljada mladih koji dolaze na tržište rada, svima koji žive od rada, šta ih čeka i zbog čega će se uskoro u zemlji stvoriti dve kategorije građana. Zašto će samo oni morati da rade još mnogo duže, da dodatno podnesu teret, da i narednih 10 ili 20 godina plaćaju cenu za sve - za neodgovornu državu, za mnoge koji su prerano ili zbog slabosti ekonomije i političkog sistema otišli ili oterani u penziju.

Društvo je izmoždeno licemernošću države, koja ga je, zbog neodgovornosti koju opet ponavlja, gurnula u štrajkove za radna mesta koja odavno ne postoje, u ekonomiji koja je decenijama rasturana, zemlji koja ne zna šta je njen cilj, u kojoj se poslodavci teraju u nepoštovanje zakona i neplaćanje doprinosa koje ni država ne uplaćuje za zaposlene u svojim preduzećima. Za sve to cenu, kroz fiktivno povezivanje staža, plaćaju poreski obveznici, malobrojni radnici i poslodavci koji nešto uspevaju da stvore i u ovakvoj zemlji. To je nepošteno i svaki takav pokušaj bežanja od reforme je katastrofalan za društvo.

S obzirom na činjenicu da je stanovništvo u Srbiji jedno od najstarijih u Evropi i da su izdvajanja budžeta za penzije među najvišima, reforma mora da se koncentriše na rasterećenje javne potrošnje od velikog tereta penzija, uz istovremeno pružanje realne šanse ljudima da uštede dovoljno za starost. To će se najbolje postići stavljanjem akcenta na individualnu odgovornost, kroz smanjenje doprinosa za obavezno državno osiguranje i iniciranje programa privatne štednje. Tako bi se postepeno smanjivalo opterećenje budžeta za “stare penzionere” i povećavalo učešće privatnih fondova za penzije budućih penzionera.

* * *

Bez demontiranja partijske države, Srbija će i dalje biti talac nestručnosti, nerada i odsustva morala. Ovaj program nudi ne samo set mera za ublažavanje krize, nego i mogućnost da se problem savlada i da se stvore uslovi da se srpska privreda dinamično razvija posle izlaska iz krize. Prednost programa je što nudi stvaranje jake, ali i efikasne države, koja će mnogo manje koštati građane, ali će im isporučivati mnogo bolje proizvode i usluge.

U ovom trenutku ne postoji nijedna ponuda ekonomskog programa koja bi za rezultat imala isključivo pozitivne efekte. Međutim, za razliku od mera koje sprovodi aktuelna vlada, ponuda LDP na dugi rok ima značajno veće koristi od troškova.

Na kratak rok cenu će platiti firme koje imaju privilegovan položaj, odnosno primaoci subvencija i drugih oblika „podrške države“. Njima će biti ponuđena mogućnost da se prilagode i opstanu na tržištu, a ne da građani Srbije iz svog džepa finansiraju njihove gubitke. Praksa drugih zemalja pokazuje da se preduzeća pred takvim izborom uglavnom opredele da opstanu, ali kada dobiju poruku da se novac traži na tržištu. Dobitnici će biti svi građani koji će imati mogućnost da za svoj novac kupe više roba i usluga.

Liberalno-demokratska partija
11. april 2010. godine