• obrazovanje po meri tržišta rada
• proces učenja tokom života
• iskorišćavanje potencijala koje pružaju nove tehnologije
• usaglašavanje sa svetskim standardima

Obrazovanje i razvoj ljudskih resursa predstavljaju osnovni prioritet u zemljama tržišne ekonomije, jer proces ekonomskog razvoja traži tako obrazovanog i osposobljenog pojedinca ali i čtavu naciju koji mogu da odgovore na nove i često nepredvidive zahteve ekonomije u 21. veku. Kako naći odgovor na ovo pitanje i kako ga ostvariti je ujedno i ključ daljeg razvoja obrazovanja. Kada je reč o Srbiji ovo pitanje dobija posebnu dimenziju i otvara nove i dodatne zahteve pred državu i sve one koji na bilo koji način čine sferu obrazovanja - škole, fakultete, nastavnike, roditelje, učenike, socijalne partnere, poslodavce , institucije vlasti, lokalne uprave. To dobija posebno značenje ako se uvaži ćinjenica da je proces razvoja obrazovanja, a samim tim i ljudskih resursa dugoročan proces, koji ne daje trenutne ili dnevne rezultate.

KAKVO NAM JE OBRAZOVANJE POTREBNO

Treba nam obrazovni sitem koji je KOMPAKTAN, A FLEKSIBILAN.
Kompaktan znači da je potpuno u skladu sa razvojnom strategijom, a fleksibilan da je lako prilagodljiv tržištu.

Proces reformi mora biti kontinuiran, konzistentan, jasan, precizan i orijentisan prema potrebama i interesima građana. Znači, proces reforme nije kratkoročna aktivnost za vreme određene političke partije ili pojedinačnog mandata, već je to proces koji dugoročno daje rezultate koji treba da omogući direktnim učesnicima obrazovanja (nastavnicima, školama, roditeljima, učenicima i studentima, i drugima) da učestvuju u njegovom kreiranju i realizaciji kao neposredni i direktni nosioci, a ne samo kao posmatrači ili izvršioci politički vođenih reformi koje najčešće i nemaju nikakvu stručnu, razvojnu ili objektivnu utemeljnost. U ovakvom konceptu shvatanja obrazovanja kao dela procesa razvoja ljudskih resursa jedne države nalazi se pojedinac - i to njegova budućnost, zapošljavanje, lični i profesionalni život. Ako obrazovanje u svom razvoju ima kao osnovni cilj dobrobit građana kao pojedinaca i članova jednog društva to je i proces razvoja i usavršavanja obrazovanja mnogo jasniji i funkcionalniji.
Da bi jedan obrazovni sistem bio dobar neophodno je da bude kompatibilan sa odabranom razvojnom strategijom i da je u stanju da brzo odgovori na kretanja na tržištu rada.To znači da u slučaju kada je razvojna strategija pogrešno odabrana ili ako tržište rada permanentno emituje lažne signale, sistem obrazovanja ne može biti efikasan. Da bi se izbegle ovakve koncepcijske greške neophodno je usaglašavanje strategije razvoja obrazovanja sa planiranim opštedruštvenim i privrednim kretanjima i razvojem. Prestruktuiranje privrede ka uslužnim delatnostima uz razvoj i ostalih segmenata posebno industrije i poljoprivrede mora da uvažava i politika obrazovanja i da u tom smeru gradi dalji razvoj obrazovnog sistema. Razvojnoj strategiji koja počiva na otvorenoj čvrsto integracijski opredeljnoj tržišnoj privredi, gde su jezgro privredne strukture mala i srednje izvozno orijentisana preduzeća, a privatna svojina temeljni oblik svojine i koja je okrenuta modernim tehnologijama i brzom razvoju sektora usluga, odgovara razvoj fleksibilnog i konkuretnog tržišta rada.

Strateške greške u obrazovnoj politici koje su najčešće uslovljene političkim interesima pojedinih partija i često nastaju kao rezultat sukoba političkih partija rezultiraju odloženim, ali težim posledicama, koje su prvo vidljive na tržištu rada u obliku neravnoteže u ponudi i tražnji za pojedinim profesijama, da bi se na kraju manifestovala u opštem privrednom zaostajanju.

U obrazovnom sektoru u Srbiji, koji obuhvata predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje nalazi se nešto preko 1,300.000 učenika i studenata i oko 110.000 zaposlenih. To znači da oblast obrazovanja obuhvata skoro trećinu aktivnog stanovništva u Republici ili nešto preko 20% ukupne populacije. Iako ima razvijenu mrežu osnovnih škola i zakonski obavezno i besplatno osnovno obrazovanje i mada je broj nepismenih u konstantnom opadanju u Srbiji još uvek ima 232.925 potpuno nepismenih stanovnika starijih od 10 godina. Ukupna obrazovna struktura stanovništva Srbije, i pored izvesnih poboljšanja u odnosu na stanje iz 1991. godine je dalje nepovoljna. Prema podacima iz 2002. godine blizu 22% stanovništva starijeg od 15 godina ne poseduje potpuno osnovno obrazovanje. Skoro 24% stanovništva poseduje osnovno obrazovanje kao svoj obrazovni maksimum, što znači da se skoro 46% stanovništva nalazi na osnovnom obrazovnom minimumu ili ispod njega. To znači da blizu 3 miliona ljudi starijih od 15 godina poseduje minimum životnih i radnih veština.

Jedan od velikih problema sa kojima će se obrazovanje susresti u narednim godinama jeste demografski pad i smanjenje broja deca što znači i manji broj učenika u školama. Poslednijh godina opada broj učenika koji se upisuje u prvi razred osnovnih škola i mnoge sredine se već susreću sa problemom manjeg broja učenika. Smanjenje broja učenika otvara čitav niz pitanja koji se moraju rešavati u procesu reforme obrazovanja, posebno:dostupnost obrazovanja svoj deci, kao osnovni princip obrazovanja za sve, obim i struktura ukupne školske mreže,uz uvažavanje osnovng principa prava na obrazovanje za sve, angažovanje i rad nastavnika, finansiranje obrazovanje, upravljanje obrazovanjem.

Ovo su ujedno i osnovne oblasti dalje reforme obrazovanja, posebno u oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja. Za svako od ovih pitanja zajednički imenitelj je nastavnik/vaspitač - kao nosilac i kreator procesa reforme obrazovanja. Kakva je uloga nastavnika u današnjoj školi i koje su njegove obaveze i odgovornosti - to su pitanja na koja proces razvoja obrazovanja treba prevashodno da dâ odgovore. U kontekstu tehničko-tehnološkog razvoja društva i promenjenih odnosa i strukture u privredi i posebno u kontekstu drugačije uloge građanina kao pojedinca, uloga nastavnika mora da postane bitno drugačija - odnosno ona se mora transformisati od one osnovne koju mu pedagoška nauka daje - da prenosi znanja, do uloge u kojoj je nastavnik - kreator, voditelj, ućitelj, lider, inicijator, evaluator. Budući nastavnik mora da ima mnogo veću autonomiju, treba da bude inovativan i kreativan, da ima čitav niz sposobnosti za prenošenje znanja i veština učenicima, snalaženja u novim ili nepredviđenim okolnostima. Samim tim obrazovanje i usavršavanje nastavnika i vaspitača postaju ključ i preduslov ukupnog razvoja obrazovanja.Nova uloga nastavnika, vaspitača i učitelja traži i drugačiji sistem finansiranja rada nastavnog osoblja i nameće potrebu reformisanja sistema finansiranja obrazovanja.

Druga velika oblast i prioritet reforme obrazovanja jeste kako da obrazovanje odgovori na potrebe tržišta rada. U konceptu shvatanja obrazovanja kao izvora ljudskih resursa potrebe za kvalifikovanom i osposobljenom radnom snagom postaju veoma bitan faktor. Prema sadašnjim pokazateljima najveći broj zaposlenih ima stečeno srednje stručno obrazovanje - 28,6% u 2003. godini. Od ukupnog broja zaposlenih sa srednjom stručnom spremom, 28,8% je zaposleno u industriji, 17,8% u zdravstvu i oblasti socijalnog rada, 9,2% u trgovini, a 8,8% u saobraćaju i vezama. Najveći rast zabeležen je u učešću zaposlenih sa visokim stručnim obrazovanjem (sa 9,7% u 1993. na 14,3% u 2003.). Od ukupnog broja fakultetski obrazovanih, u obrazovanju radi 27,2%, u zdravstvu i oblasti socijalnog rada 15,4% i u industriji 14,7%. Zaposleni sa nižim kvalifikacijama uglavnom su koncentrisani u industriji 33,6%. Od ukupno zaposlenih u industriji, 29,8% su kvalifikovani, 10,6% polukvalifikovani i 10,4% nekvalifikovani radnici.

Jedan od najvećih izazova srpske ekonomije i ukupnog društva jeste smanjenje broja nezaposlenih. Svakako da sistem obrazovanja ne može da reši ovo pitanje, ali svakako da može i mora da bude direktno povezan sa politikom zapošljavanja u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku krajem oktobra 2005. godine u Srbiji je bilo 990.011 nezaposlenih lica. U tom broju preko 36 % čine mladi od 19 do 30 godina. A u odnosu na stečeno obrazovanju u tom broju nešto više of 54 % (489 181) čine oni koji imaju trogodišnje i ćetvorogodišnje srednje stručno obrazovanje. Ovakva struktura nezaposlene ali i zaposlene radne snage zahteva promene i modernizaciju sistema obrazovanja, posebno stručnog obrazovanja i čitavog kompleksa doživotnog učenja u Srbiji.

Modernizacija države i njena orijentacija ka modernim tehnologijama mora da utiče na inoviranje ciljeva stručnog obrazovanja i približavanje evropskim zemaljma. Zbog toga će ciljevi modernog stručnog obrazovanja kod nas morati da se orijentišu ka jačanju stručnih znanja i veću fleksibilnost u savlađivanju promenljivih zahteva u svetu rada i u društvu, kao i na sticanje ključnih veština kako bi mladi ljudi bili spremini za nove profesionalne izazove i mogli da se uključe u ukupnu modernizaciju društva.

Shvatajući da se naše društvo kreće ka društvu koje uči, potrebno je kod mladih razviti i spremnost za stručno usavršavanje i doškolovavanje. Odnosno, stručno obrazovanje treba da pruži mogućnost svakom pojedincu za ostvarenje socijalne participacije, unapređivanje kvaliteta života, lični izbor, zapošljavanje, mogućnost kontinuiranog profesionalnog razvoja.

Da bi se povezali tržišna privreda, tehnološki razvoj i potrebe u oblasti zapošljavanja neophodno je i drugačije opredeljivanje učenika za upis u srednje škole i izbor profesije.Neophodno je i usaglašavanje stepena diploma i kvalifikacija sa svetskim standardima, kao i diversifikacija institucionalnih oblika i modela, programa i metoda rada. Prilagođavanje sistema obrazovanja strategiji razvoja društva i privrede zahteva i reformu nastavnih planova i programa u pravcu obezbeđivanja funkcionalne, kompjuterske i tehnološke pismenosti, podstičući kreativnost, razvoj kritičkog mišljenja i potrebnih veština za svakog pojedinca.

U skladu sa tim dalji razvoj srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji treba da uvaži sledeće zahteve:

• obrazovanje mora da zadovolji povećane zahteve ekonomije u pogledu osposobljavanja radnika kako bi mogli da steknu nove veštine;
• obrazovanje mora da podrži kontinuiranu ekspanziju znanja;
• novo povezivanje obrazovanja i tržišta rada a uz uvažavanje principa tržišne privrede;
• kontrolu kvaliteta obrazovanja i veću pažnju rezultatima u obrazovanju;
• drugačije učešće privrede u obrazovanju i fleksibilno povezivanje obrazovanja, osposobljavanja i rada;
• davanje većeg prioriteta obrazovanju i povećano ulaganje u obrazovanje;
• usavršavanje srednjeg stručnog obrazovanja sa aspekta njegove diversifikacije posebno u domenu programa i kurseva;
• obezbeđivanje vertikalne i horizontalne fleksibilnosti unutar srednjeg i srednjeg stručnog obrazovanja;
• racionalizaciju i usaglašavanje mreže srednjih stručnih škola sa potrebama priovrede i tržišta rada;
• uvođenje novih oblika nastave i prakse;
• obezbeđivanje kvaliteta i evaluacija učenika i organizacija;
• uvođenje standarda i usaglašavanje stepena diploma i kvalifikacija sa svetskim standardima;
• saradnju sa svim partnerima;
• diversifikacija privatnih i državnih izvora finansiranja.

Da bi se postigla bolja veza sa zahtevima tržišta rada i ostvarili oni principi na kojima počivaju savremeni ekonomski procesi, posebno u sferi globalnih promena, više pažnje treba posvetiti jačanju neformalnih oblika osposobljavanja u toku rada i to razvijanjem saradnje sa poslodavcima u svim sektorima, ali i uvođenjem novih sistema osposobljavanja.

Treći veliki prioritet razvoja obrazovanja kao jednog od osnovnih preduslova u uspostavljanju sistema razvoja ljudskih resursa jeste uskldađivanje tog procesa sa prioriretima razvoja obrazovanja u Evropi za 2010. godinu. U tom procesu tri elementa su posebno bitna:

Povećanje kvaliteta obrazovanja i osposobljavanja

Veća dostupnost obrazovanja svima, razvoj doživotnog učenja i aktivnog građanstva.
Povezivanje rada, društva i ekonomije.

U tom kontekstu posebno je važna zasnovanost daljeg razvoja obrazovanja na konceptu doživotnog učenja. Da bi ostvarila neophodne socijalne i ekonomske promene Srbija mora da restruktuira svoj ljudski kapital, snadbe ga novim znanjima, veštinama i sistemom vrednosti, stavova i ponašanja. To znači da se obrazovanje nalazi u osnovi socijalno ekonomske transformacije Srbije. Sve to još jače postavlja pitanje daljeg razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja i njegovo strateško utemeljenje u odnosu na razvoj društva, ekonomije i posebno u odnosu na njegovo usaglašavanje sa principima razvoja obrazovanja u Evropi za 2010.