Nema napretka bez ideja, dijaloga, konkurencije i plana.

Srbiji su potrebni kompjuteri i brz internet, efikasne institucije, dobro plaćeni lekari, sudije i policajci, sposobna, ali mala i efikasna administracija koja govori jezike članica Evropske unije.

Do stabilnosti se stiže kroz modernizaciju, ekonomske reforme, usvajanje evropskih standarda, suočavanje sa prošlošću.

Svako od nas mora da bude svestan da predstavlja viziju Srbije budućnosti.

Svaki atom pozitivne energije mora postati snaga koja će javno i demokratski, odlučno i efikasno, kako smo pokazali da umemo, u potpunosti ispuniti težnje svih koji su 5. oktobra povratili nadu.

Mi smo spremni i sposobni za taj posao

Građani Srbije spremni su da ovu zemlju učine uspešnom, bogatom i srećnom. To je njihova potreba, ali i njihovo pravo. Mi danas promovišemo manifest Liberalno demokratske partije DOGOVOR ZA BUDUĆNOST – SRBIJA DA RADI kao izraz naše sposobnosti da razumemo probleme društva i naše spremnosti da ih efikasno rešimo. Od njegove realizacije zavisi ne samo naša generacija već, i budućnost svih koji dolaze posle nas.
Srbija danas luta između želja za promenama i strahova od njih. Zato su reference Srbije i dalje tragične. Milioni ljudi u svetu, pritisnuti problemima poput naših, u svakom danu vide šansu za bolji život, dok je za nas taj isti dan pretnja da će danas biti gore nego juče. Svet uprkos svemu ide napred, mi i dalje unazad.
Mi smo najstarije evropsko društvo sa najvećim procentom mladih koji žele da ga napuste. Najsiromašniji građani sa najlošijom tehnologijom, nefunkcionalnim obrazovanjem i uništenim sistemima zdravstvene i socijalne zaštite. Ne možemo da ćutimo pred ljudima koji su danas toliko očajni da su spremni da sebi oduzmu život i zdravlje, jer im je svako pravo na dostojanstvo već oduzeto. Tim ljudima ne možemo da pružimo podršku za odluku da sebi oduzmu život, ali im, baš zato, moramo pokazati da drugi izlaz postoji i da je moguće da zajedno vratimo poverenje u život. Mi ih nećemo lagati, ali ćemo i sa njima i za njihove porodice voditi borbu za Srbiju u kojoj život zaista vredi.
Ljudi koji nas danas vode to pominju na kraju svojih govora, jer je i dalje prioritet naše vlasti održavanje u životu poraženog nacionalističkog projekta. Kandilo je još uvek važnije od kompjutera, običajno pravo i partijska država od vladavine prava i moderne demokratije, a feudi i monopoli od slobodnog tržišta i konkurencije.
Sve to moramo zajedno brzo da promenimo.
Tri i po godine izazova, jačanje stranke i njeno vođenje kroz tri izborna procesa dokazi, su da je i u ovoj zemlji moguće voditi normalnu, evropsku i reformsku politiku, a da se pred pritiscima, pretnjama i nasiljem ne odustane od ideje i principa. Uspeli smo da okupimo ljude sa modernim građanskim i liberalnim idejama i tako stvorimo alternativu. Došlo je vreme da ta liberalna alternativa pokaže rezultat od koga će korist imati i oni koji su je stvarali, ali i oni koji je još uvek ne razumeju.
Naš liberalizam je i dalje izraz potrebe građana na koje se država ne obazire, jer se ona bavi sama sobom. Naš zadatak je da štitimo slobode svih ljudi, sve dok ih država osporava. Zato ne odustajemo od lustracije i kažnjavanja zločinaca. Sa života svoje dece sve vreme pokušavamo da skinemo pečat zločina koji su počinjeni u njihovo ime. Bili smo i bićemo i dalje jasni i otvoreni protivnici politike koja je ubila Zorana Đinđića i koja je uništavala, ali i danas uništava život u Srbiji. Narodnjaštvo, lažna sabornost, negiranje antifašizma, klerikarizam, ksenofobija, mafijaški mediji i prostakluk nisu vrednosti i institucije moderne Srbije kakvu
LDP želi da stvori za generaciju naše dece. Upravo suprotno, politika koju je simbolizovao Zoran Đinđić –tolerancija, otvorenost prema drugačijem, dijalog, Evropa, jedine su vrednosti koje su dostojne Srbije u kojoj želimo da živimo.
Bili smo različiti zato što je to nalagao javni interes. Hrabri i realni u kosovskoj politici, moderni i zato prihvaćeni kada je reč o politici u regionu i dobrim odnosima sa susednim državama... Jedini smo predložili nove, čiste i jasne odnose politike i biznisa, tražili pošten Zakon o finansiranju političkih partija, beskompromisan antimonopolski zakon, mesecima pokušavali da sprečimo protivustavnu i katastrofalnu prodaju Naftne industrije Srbije, ukazivali na nadolazeću krizu i predlagali rešenja. Pre toga upozoravali da partijski Ustav ne valja, da bi dve godine kasnije to shvatili i oni koji su ga tek uz referendumsku krađu nametnuli većini u zemlji.
Zato je LDP danas jedina partija koja neprekidno povećava uticaj i podršku, što je najbolji odgovor na proveru vremena. To što smo u svemu bili u pravu daje nam kredibilitet za nove, ambicioznije i veće ciljeve.
Danas se obraćamo, pre svega, onom delu društva koji je do sada imao razumevanja za politiku LDP-a i u njoj prepoznavao buduću snagu, iako nije uvek bio spreman da nas i na izborima podrži.
Sada, kada kriza ozbiljno narušava taj tanki sloj srednje klase u nastajanju, a unutrašnji problemi uništavaju krhke osnove na kojima se ona osam godina razvijala, vreme je da sa tim ključnim nosiocem konačne modernizacije Srbije postignemo strateški dogovor.
Srbija će u narednih godinu dana neprestano biti na ivici kolapsa. Ali mi krizu ne vidimo kao šansu za kritiku, već kao obavezu da ponudimo rešenje.
LDP danas želi da bude pozitivan lider, sposoban da krene u susret događajima i jasno kaže da modernizacija Srbije znači potpuni otklon od političke tradicije koja se sastoji od populizma, zavera, lažnog patriotizma i kvazijedinstva.
Ali u toj predstojećoj političkoj borbi ne sme biti kompromisa. LDP je bio i biće stranka ledolomac, koja je spremna da ponudi rešenja za teške probleme Srbije, ali i sposobna da ih ostvari.
Partijski rovovi su i dalje nametnute granice za svaki refleks normalnog života. Zatvoreni u takav sistem, u kojem je svako svakome neprijatelj i prepreka, građani nemaju snage da podignu glavu i prepoznaju drugačiju priliku. Protiv podela i gušenja slobode borićemo se našim novim politikama.
One odgovaraju na konkretne probleme, ali se, iznad svega, bave izvođenjem Srbije iz zatvorenih laviranata svemoguće partijske države. Ljudi treba da žive od svog posla, a ne da trpe zbog kolektivnog nerada. Mi želimo zdravstvo u kome lekar nije socijalni radnik, a pacijent socijalni slučaj. Smisao naše socijalne politike gradimo na borbi protiv siromaštva i osposobljavanju ljudi da rade i ne zavise od milostinje države.
U regionu vidimo puno zajedničkih izazova, a ni jednu pretnju, zbog čega je i naša politika takva. Granice među nama će nestati, poput onih kojih su se Evropljani odrekli. Svet je za nas šansa koju želimo što pre da iskoristimo.
Mnogi nas vide kao simbol jedine prave opozicije sistemu vrednosti Srbije prošlosti. Za nas je to velika obaveza. Zato svako od nas mora da bude svestan da predstavlja viziju Srbije budućnosti. U Srbiji je i dalje normalno sve ono što u svetu nije. Ljudi su još uvek hipnotisani porukom da je za sve što nije dobro, umesto nas, odgovoran neko drugi. Tačno je da put u Evropu svakako vodi preko Haga.
Ali ne tako što će se o zločinima pričati samo u sudnici tribunala. O njima moramo progovoriti u Srbiji. U Hagu se zločinci sankcionišu i kažnjavaju, u Beogradu se mora sankcionisati i kazniti politika zločina. To što danas zvanična Srbija relativizuje te zločine nas obavezuje da ih konkretizujemo. Oni su počinjeni u ime jedne politike. Ta politika je poražena, ako se radi o statusu njenih protagonista. Ali ta politika nije poražena ako se govori o njenom konceptu. Moderna Srbija ne može biti izgrađena dok politika koja je dovela do zločina ne bude javno osuđena. Zbog toga je preduslov demokratskog života u Srbiji trajna zabrana političkog delovanja svakog pojedinca i stranke koji su promovisali ili promovišu politiku koja je proglašena krivom pred sudijama Međunarodnog suda za ratne zločine.
Treba da promenimo i političku filozofiju i političku orijentaciju Srbije. Suština slobode mora se meriti stepenom uticaja čoveka na sopstveni život i ostvarenje svake lične potrebe koja ne ugrožava nečije ljudsko pravo. Zato su u centru naše politike građani i njihova sloboda.
Zbog toga je pitanje autonomije za nas pitanje odgovornosti. Ljudima Vojvodine, Sandžaka, juga Srbije, ali i Beograda, Kragujevca i Niša, mora se dopustiti pravo specifične odgovornosti koje će im omogućiti da u potpunosti ostvaruju svoje autentične interese u okviru regionalne ili pokrajnske autonomije. Samo se tom vrstom slobode razvija, a samim tim i čuva Srbija. Bošnjacima, Mađarima ili Albancima LDP želi da omogući da, u okvirima društva čiji su ravnopravni građani, utiču na svoj život u većoj meri i efikasnije nego što je to slučaj danas. Proces dezintegracije naše zemlje time neće biti ubrzan, već konačno zaustavljen. Zato što je to pravi način da građani mogu pozitivno da utiču na svoj život. Jer bez obzira na etničku ili versku pripadnost, bez obzira na pol i rasu, bez obzira na političko opredeljenje, svako rođen u Srbiji u njoj mora videti i imati veću šansu nego u društvima u okruženju ili bilo gde u svetu.
Put do Kosova vodi preko Brisela. A put Srbije i Kosova do Brisela vodi preko našeg međusobnog dogovora. Dogovora o Kosovu oslobođenom svake vrste terora. Dogovoru o Kosovu koje počiva na slobodi svakog pojedinca i njegovom konstitutivnom, individualnom i kolektivnom pravu. Beograd kosovskim Albancima i Srbima u tome treba da pomogne. Kosovska nezavisnost ne može da bude problem dobronamernim građanima Srbije. Nju ignorišu i nje se plaše samo političari koji od građana Srbije kriju činjenicu da je gubitak Kosova cena njihove propale politike i mera odgovornosti koju izbegavaju da preuzmu.
Srbija je izgubila vedrinu i takmičarski duh. Pred problemima se povlači, umesto da im ide u susret. Postavlja granice u svetu bez granica. Konkurentnost srpske privrede je mala. Institucije tržišne privrede ili ne postoje, ili ne deluju slobodno i efikasno. To govori da je u potreba za stvarnim reformama i efikasnom tranzicijom čak i veća nego što je bila 5. oktobra 2000. Nama je sada i više nego tada potrebna liberalna politika. Od najvećeg je značaja da se ne popusti populističkoj retorici.
Za zemlju kao što je Srbija, gde su lažna obećanja uobičajena, od velike je važnosti da se afirmiše politika istine i da se daju obećanja koja će se ispuniti.
To ne znači da ona moraju da budu skromna. Upravo suprotno, ona moraju biti ambiciozna. Nesumnjivo, LDP-u će se pre pridružiti oni koji nadu vide u budućnosti, a ne u očuvanju prošlosti, pre odgovorni nego populisti. Populisti obećavaju blagostanje, a LDP šansu za rad i mogućnost za napredak. Ali to je upravo kako i treba da bude, i to jeste razlog zašto je naša politika potrebna Srbiji. Završena je prva faza razvoja LDP-a. U njoj smo gradili vrednosti neophodne svakom normalnom društvu. Postavili smo hrabre ciljeve, vratili Evropu i demokratiju, ljudska prava i građanske slobode u politički prostor u vreme kada je kohabitacija 5. oktobra i 12. marta prerastala u koaliciju, a naša politika izgledala samo kao krik malobrojnih i naivnih.
Više ne smemo samo da opominjemo, moramo biti spremni da veoma brzo svoju reformsku politiku počnemo da sprovodimo kao vlast u ovoj zemlji.
Zato moramo da idemo događajima u susret. Sada treba da pokažemo šta konkretno možemo da postignemo. Kao što tražimo da kriza ne bude blanko opravdanje za druge, ne smemo da dozvolimo da greške drugih, blokada institucija, prisvajanje ovlašćenja
i napadi kojima smo izloženi budu opravdanje za nas same. Moramo postati sposobni da vlast osvojimo i da je obavljamo! Deset godina je Srbiji trebalo da shvati šta je izgubila pod Miloševićem, i skoro isto toliko da prepozna i kazni njegovog naslednika. Nemamo vremena da u narednih 15 godina čekamo da promene budu rezultat proteka vremena i sazrevanja svesti, a ne naših uspeha i rezultata. Srbiji se i dalje žuri, ali će ona sama, bez naše prodornosti i uspeha, još dugo tavoriti, kao i u ovih deset godina u kojima je sporo shvatala samo deo onoga o čemu smo govorili.
Manifest DOGOVOR ZA BUDUĆNOST – SRBIJA DA RADI pokazuje da je moguće promeniti naše društvo u skladu sa promenama u okruženju i okolnostima u kojima živimo. Bez ideja, dijaloga, konkurencije i plana – nema napretka. Do stabilnosti koja nam je neophodna stiže se samo kroz modernizaciju, ekonomske reforme, usvajanje evropskih standarda, suočavanje sa prošlošću. A do toga samo uz akciju i rad.
Rešenja se, međutim, ne mogu uvesti, niti preslikati. Moramo imati sopstveno znanje prilagođeno standardima današnjeg razvijenog sveta. Potrebne su nam funkcionalne škole i strateško planiranje naše obrazovne strukture. Samo novo znanje doneće novi politički, ekonomski, socijalni i kulturni poredak. Najproduktivnija i najprofitabilnija investicija je ulaganje u znanje. A to je nemoguće bez jasne vizije i novog sistema vrednosti.
Srbiji su potrebni kompjuteri i brz internet, efikasne institucije, dobro plaćeni lekari, sudije i policajci, sposobna, ali mala i efikasna administracija koja govori jezike članica Evropske unije. Svaki atom pozitivne energije mora postati snaga koja će javno i demokratski, odlučno i efikasno, kako smo pokazali da umemo, u potpunosti ispuniti težnje svih koji su 5. oktobra povratili nadu. I verovali da su stavili tačku na kontinuitet pogrešne istorije. Gordijeve čvorove nasleđene iz prošlosti koji i dalje sputavaju svaki normalan život u Srbiji, moramo brzo i hrabro preseći. Mi smo spremni i sposobni za taj posao.
Zbog toga postoji LDP.
Čedomir Jovanović