Za razliku od drugih tranzicionih zemalja, suštinska proevropska opredeljenost političkih i društvenih elita u Srbiji nije bila dominantna u prethodnih devetnaest godina (1989 – 2008). Upravo suprotno, takva opredeljenost, koja treba da podrazumeva spremnost sprovođenja brzih reformi, rad na modernizaciji zemlje i društva i preuzimanje teških političkih rizika u tom poslu, predstavljala je izuzetak. U pomenutih devetnaest godina, političari i stranke koji su bili spremni da uz rizike menjaju zemlju, nalazili su se u poziciji da (samo delimično) upravljaju zemljom u kratkom periodu od početka 2001. do 2003. godine. Proces evropskih integracija je za Srbiju suštinski počeo tek 2001. godine posle formiranja Vlade Srbije koju je vodio Zoran Đinđić i koja je kao jedan od svojih prioriteta imala brzo menjanje Srbije i njeno pripremanje za skori prijem u članstvo Evropske unije.
Srbija je između 2001. i 2003. godine uspostavila političke odnose sa svim relevantnim evropskim državama i institucijama. Taj period je iskorišćen za brzo otklanjanje najtežih posledica totalitarnog i izolacionističkog režima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Za dve godine su, kroz hapšenje i izručenje Miloševića, promene u policiji i državnom aparatu i uspostavljanje specijalizovanog pravosuđa za ratne zločine, otklonjene najvažnije političke prepreke za početak formalnog procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
U smislu definitivnog priznavanja mogućnosti da se Srbija u dogledno vreme priključi EU naročito je važna 2003. godina. U junu te godine, Evropska unija otvorila je novi institucionalni i pregovarački mehanizam za prijem u članstvo koji je ponuđen državama Zapadnog Balkana. Ovakva ponuda je upućena i Srbiji, u veoma kritičnim momentima za stabilizaciju demokratskog poretka u zemlji, posle ubistva premijera Đinđića. U tom trenutku je, uprkos ozbiljnim udarima na demokratski poredak, jasno definisano snažno proevropsko opredeljenje srpske Vlade koja je delimično rekonstruisana posle ubistva premijera i koja prvi put dobija potpredsednika za evropske integracije. Ovu funkciju je od marta 2003. do marta 2004. godine obavljao Čedomir Jovanović.
Prvi Akcioni plan za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU Vlada Srbije je donela već u julu 2003. godine. U tom periodu su obezbeđeni i pravni i tehnički mehanizmi za ocenu usklađenosti postojećih i naročito budućih propisa sa propisima EU (na primer, standardizovana Izjava o usklađenosti nacrta propisa). Vlada je tada intenzivno radila na usklađivanju standarda i zakona sa evropskim zakonodavstvom, naročito do oktobra 2003. godine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Intervencije koje nisu podrazumevale donošenje zakona su vršene i u periodu do početka marta 2004. i izbora nove Vlade koju su činili Demokratska stranka Srbije, stranka G17 plus, Nova Srbija i Srpski pokret obnove (uz podršku Socijalističke partije Srbije).
Vlada, formirana u martu 2004, kroz svoje političko delovanje je dramatično usporila proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Politička nespremnost da se sarađuje sa Haškim tribunalom, povlačenje svih postojećih predloga reformskih zakona iz skupštinske procedure i sistematsko uklanjanje kadrova iz državnih struktura doveli su do toga da pregovori sa Srbijom o potencijalnom zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju budu otvoreni tek u oktobru 2005. godine. U periodu od maja 2006. do juna 2007. godine ovi pregovori su bili prekinuti zbog činjenice da Srbija nije u potpunosti sarađivala sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (Haškim tribunalom). Tek u julu 2006. godine Vlada je usvojila Akcioni plan za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija.
Posle ponovnog otvaranja pregovora koje je bilo razultat uverenja da će nova Vlada intenzivnije raditi na ispunjavanju svojih obaveza, Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan za usklađivanje zakona Republike Srbije sa propisima EU – 2007 (Akcioni plan 2007). To je poslednji ovakav dokument koji je usvojen. Iako postojeća Vlada ima posebnog potpredsednika za evropske integracije, sličan dokument za tekuću 2008. godinu još uvek nije usvojen. Akcioni plan 2007 sadrži listu od 44 zakona koje je samo u 2007. trebalo usvojiti u cilju harmonizacije domaćih zakonskih propisa sa zahtevima iz Evropskog partnerstva ili drugih standarda u procesu priključenja EU. Do početka marta 2008. godine, Narodna skupština je usvojila svega nekoliko zakona iz ambicioznog i očigledno neozbiljno zamišljenog plana i to tek u novembru 2007. godine. Među zakonima koji do sredine 2008. godine još nisu usvojeni su i neki suštinski važni zakoni poput zakona o poljoprivredi, izmena obligacionog i svojinsko-pravnog zakonodavstva, zakona o zaštiti podataka o ličnosti, bezbednosti saobraćaja, bezbednosti roba i brojni tehnički standardi.
U proteklih nekoliko godina usvojeni su neki važni strateški dokumenti. To su, između ostalih, i:
a. Nacionalna strategija za pristupanje EU;
b. Strategija integrisanog upravljanja granicom;
c. Strategija komunikacije;
d. Strategija za smanjenje siromaštva.
Nacionalna strategija za pristupanje Srbije EU usmerena je ka postizanju punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji. Važan korak u postizanju ovog cilja je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Ovaj je sporazum parafiran 7. novembra 2007. godine. Ipak, zbog neispunjavanja međunarodnih pravnih obaveza, pre svega nesaradnje sa Haškim tribunalom, dokument još uvek nije ušao u proceduru ratifikacije u parlamentima država-članica Evropske unije. U međuvremenu je, usled proglašenja nezavisnosti Kosova, opredeljenost vodećih političkih aktera za evropske integracije postala upitnom. Dramatični zastoj u evropskoj integraciji Srbije tako je otkrio suštinske protivrečnosti između deklarativnog opredeljenja, zakonske regulative i njenog sprovođenja, koje se opisuju kritičkom analizom aktivnosti na ispunjenjenju kriterijuma i standarda.

Analiza aktivnosti na ispunjenju kriterijuma i standarda
U novembru 2007. godine Evropska komisija (EK) je objavila Izveštaj o napretku Republike Srbije u 2007. Izveštaj sadrži procenu napretka Srbije u ispunjenju standarda i kriterijuma. U njemu je EK pohvalila napredak u oblastima poput prometa robe, carina i poreza, uz naglašavanje da još uvek nisu ostvareni potrebni standardi u oblasti finansijske kontrole, suzbijanja pranja novca, fleksibilnosti tržišta rada i smanjenja nezaposlenosti.
Nasuprot tome, Srbija još uvek nije u potpunosti ispunila sve preduslove u oblasti kontrole migracija, neophodnih za ulazak na tzv. Belu Šengen listu, poput suzbijanja trafikinga, usklađivanja isprava sa EU standardima, okončanja procesa readmisije. Reforma pravosuđa, uz veliki broj zakona koji čekaju na primenu, diskutabilne prakse Vrhovnog suda Srbije (VSS), korupciju i ostale prepreke uspešnom ustanovljavanju vladavine prava, takođe se navode kao problemi.
Iako je u svojim godišnjim izveštajima o napretku reformi u državama kandidatima i potencijalnim kandidatima bila veoma kritički usmerena, Evropska komisija je uglavnom pozitivno ocenjivala administrativno-tehničke kapacitete Srbije za dalji napredak u integracionim procesima, a nestabilnost političke klime, jačanje nacionalizma i podrške ekstremno-desničarskim opcijama, još jednom su istaknuti kao najveće prepreke Srbije na putu evropskih integracija.
Izveštaj o napretku Srbije u 2008. godini objavljen je 5. novembra 2008. U njemu se kroz političke i ekonomske kriterijume, te kroz implementaciju standarda procenjuje uspeh Srbije u evropskim procesima.
U delu Izveštaja koji se odnosi na političke kriterijume, analizira se rezultat Srbije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, odnos Srbije sa susedima i zemljama članicama EU, i saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu. U dokumentu se konstatuje napredak u domenu političko-pravnih reformi: izbor sudija Ustavnog suda, donošenje paketa zakona koji regulišu sprovođenje predsedničkih, regionalnih i lokalnih izbora i početak rasprave o usvajanju Statuta Vojvodine. U pozitivnom kontekstu se, takođe, pominje i jačanje struktura koje se bave evropskim integracijama kroz stvaranje koordinacionih tela za svih 35 poglavlja acquis-a. Izveštaj pokazuje da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu poboljšana i konstatuje značajnu činjenicu da je uhapšen Karadžić i isporučen Hagu tokom leta.
U istoj analizi se konstatuju sledeći nedostaci i propusti kada je reč o ispunjavanju političkih kriterijuma:
a. neefikasnost u radu Parlamenta;
b. neefikasnost u radu Vlade;
c. nedovoljni stepen profesionalizma i odgovornosti u javnoj upravi;
d. spori proces reforme pravosuđa;
e. nedovoljna civilna kontrola oružanih snaga;
f. ograničeni i nedovoljni učinci u borbi protiv korupcije.
U delu Izveštaja o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2008. godinu, koji se odnosi na ekonomske kriterijume, ukazuje se na sistemske mane i strukturalne probleme u našoj ekonomiji kao što su:
a. osigurani budžetski deficit;
b. visoki spoljni dug;
c. ogromna nezaposlenost;
d. nedostatak pravila konkurencije kojima se sprečava stvaranje monopola;
e. nedostatak ljudskih resursa kao posledica zastarelog i nereformisanog obrazovnog sistema.
f. drastični pad direktnih stranih investicija sa 3,4 milijarde evra u 2006 na 1,7 milijardi evra u 2007. kao posledica nestabilne političke situacije.
Politička opredeljenost o evropskoj integraciji Srbije je u određenom nesaglasju sa konkretnim merama koje se u ovoj oblasti preduzimaju. Sledi kritički pregled tih mera u 10 odabranih oblasti:

1. Opšta sloboda kretanja
Potisan je Sporazum o viznim olakšicama 2007. godine, a ukidanje viza našim građankama i građanima za putovanje u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, koje je Vlada Srbije najavila za 2009. godinu, neće moći da bude realizovano pre 2010. godine.

2. Lokalna samouprava i decentralizacija
Ratifikovana je Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, a usvojeni su i zakoni o lokalnoj samoupravi, teritorijalnoj organizaciji Srbije, glavnom gradu i lokalnim izborima. Propusti i nesaglasnost u ovoj oblasti odnose se na to da sadržina Evropske povelje o lokalnoj samoupravi nije na dosledan način ugrađena u niz lokalnih zakona koji su usvojeni 2007. godine. To pokazuje da i dalje postoji ozbiljna nesaglasnost politika, naročito između pojedinih sektora vlade i drugih političkih institucija. Ovo je i zamerka koja je izneta u Izveštaju o napretku za 2007 (Evropska komisija, novembar 2007).

3. Državna uprava
U ovoj oblasti evropskih reformi postoji izvesna nesaglasnost između stvarnog stanja u zemlji i nerealno pozitivnih ocena koje dolaze iz Brisela. Evropska komisija je relativno često hvalila kapacitete državne administracije u Srbiji. Ovakva ocena ima smisla jedino ako je zasnovana na upoređivanju revnosti i sposobnosti državne uprave i stepena političke spremnosti i aktivnosti vladinih političara da odlučnije vode zemlju prema uključivanju u EU. U tom smislu, zaista se može reći da su kapaciteti delova administracije znatno iznad kapaciteta političara koji upravljaju čitavim procesom. Posebni propisi koji se odnose na status državnih službenika i nameštenika su usvojeni u periodu između 2004. i 2007. godine. U oblasti profesionalizacije i depolitizacije državne uprave usvojeni su zakoni o državnim službenicima i nameštenicima i o platama državnih službenika i nameštenika.
Ovi propisi, međutim, služe kao sredstvo za namirivanje stranačkih potreba i raspoređivanje lojalnih kadrova na gotovo sva mesta u administraciji i to na svim nivoima državne uprave. Formalno je formirana Služba za upravljanje kadrovima i to u jesen 2006. godine. Konkurs za popunjavanje tzv. profesionalnih pozicija u državnoj upravi je otvoren u vreme raspisivanja parlamentarnih izbora (krajem 2006) i trebalo je da posluži za masovno zapošljavanje i imenovanje stranačkih kadrova bliskih tadašnjim vladajućim partijama. Posle rekonstrukcije vlade koja je usledila u maju 2007. i ulaska Demokratske stranke (DS) u Vladu Vojislava Koštunice, rok za završetak konkursa je produžen do maja 2008. godine. Time je, umesto suštinskog rešenja problema depolitizacije uprave, samo stvoren mehanizam da kadrovi još jedne zainteresovane vladajuće stranke (DS) zauzmu mesta na različitim nivoima državne administracije.

4. Ekonomski kriterijumi i ostvarivanje ekonomske politike
Ekonomski i fiskalni program Vlade Srbije je predat Evropskoj komisiji krajem 2006. godine (pokriva period 2007-08). Ovaj dokument trebalo je da pokaže osnovne pravce ekonomske, fiskalne i monetarne politike zemlje koja je potencijalni kandidat za članstvo. Iako je, tehnički posmatrano, program izgledao koherentno, u njega nisu ugrađeni rizici i odlaganja koja su prethodila njegovom usvajanju a koja su naročito došla do izražaja tokom 2007. godine. Neki od ključnih elemanata makroekonomske stabilnosti i održivog razvoja su sistematski podrivani tokom 2007. i 2008. godine. Tako je, na primer, budžet za 2007. godinu usvojen tek u leto te godine po hitnom postupku uz kršenje odredbi Zakona o budžetskom sistemu.

5. Sigurnost pravnog poretka i zaštita vlasništva
Ustav Srbije iz 2006. godine formalno garantuje pravnu sigurnost i neprikosnovenost (privatnog) vlasništva. Ustavna proklamacija bi morala da bude praćena hitnim zakonskim obezbeđivanjem stvarne zaštite koja podrazumeva i efikaske mehanizme (uglavnom upravne i sudske) za zaštitu ugroženog vlasništva. U proteklom periodu nije usvojen Zakon o denacionalizaciji i nije donet zakon niti drugi pravni propis koji omogućava da (gradsko) građevinsko zemljištve bude u privatnom vlasništvu (režimu svojine a ne dugotrajnog zakupa). Isto tako, nisu izvršene promene u stvarno-pravnom i obligacionom zakonodavstvu u cilju bolje zaštite svojinskih prava. Srbija i dalje ima Zakon o obligacionim odnosima iz 1976. godine i nekoliko zakona koji se tiču svojine koji su usvojeni tokom 80-ih i 90-ih godina. Iako je Akcioni plan 2007 predviđao usvajanje Zakona o svojinsko-pravnim odnosima i Zakona o obligacionim odnosima do kraja 2007. godine, to se nije dogodilo.

6. Funkcionalna tržišna privreda/reforme tržišta i pripreme za ekonomsku integraciju u EU
Određeni napredak je postignut u „tehničkim“ aspektima pripreme za članstvo (standardizacija, sertfikacija, metrologija). Osnovani su Akreditaciono telo (2006), Institut za standardizaciju (ISRP – još uvek ne radi), Direkcija za mere i dragocene metale (2007). Objavljeni su novi nacionalni standardi (SRPS) koji zamenjuju raniji sistem JUS. U oblasti zaštite potrošača osnovan je Savet za zaštitu potrošača.
Nacioanalni savet za infrastrukturu usvojen je sa velikim zakašnjenjem, a upravni kapaciteti su sasvim nerazvijeni, naročito u okviru nadležnog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Ništa nije urađeno u oblasti uspostavljanja tržišnog nadzora, nema međusektorskog dijaloga i sistema obaveštavanja o novim ili budućim tehničkim i proizvodnim propisima, a izmenjeni Zakon o zaštiti potrošača još nije usvojen.

7. Statusni položaj kompanija
Osnovana je Agencija za privredne registre čime je deo opterećenja sa trgovinskih sudova prenet na novo telo koje radin nešto efikasnije. Ipak, još uvek nije uspostavljena nezavisnost regulatornog tela, Komisije za hartije od vrednosti, koja je do sada bila umešana u niz skandala i zloupotreba u nekim od najvažnijih privatizacionih proces i procesa preuzimanja.

8. Slobodno kretanje kapitala
Usvojen je novi Zakon o deviznom poslovanju i otvorena mogućnost ulaganja u hartije od vrednosti izdate u zemljama Organizacije za saradnju i razvoj u Evropi (OECD). Još uvek nije usvojen Zakon o denacionalizaciji niti je dostignut stepen liberalizacije koji zahteva Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

9. Konkurencija
Ograničeni napredak je do sada postignut samo kroz formiranje i početak rada Komisije za zaštitu konkurencije. Ipak, kao i kod nekih drugih nezavisnih regulatornih tela (Poverenik za informacije od javnog značaja, delimično i Savet za borbu protiv korupcije) napredak je rezultat sticaja političkih i drugih okolnosti, a ne posledica ozbiljne namere države da ovim telima obezbedi stvarnu nezavisnost i mogućnost da donose odluke koje proizvode realne efekte i poboljšanja.
Komisija je tokom 2007. intervenisala u nekoliko navrata, od kojih je najznačajniji slučaj nedozvoljenog tržišnog učešća komanije Delta. Upravo ovaj primer pokazao je da je formiranje tela koje zahtevaju dokumenti vezani za pridruživanje EU samo posledica namere da se formalno ustanove kontrolna i regulatorna tela, ali da se zaštite navike i uticaj tajkuna i kapitala stečenog u vremenima izolacije, onemogući stvaranje tržišne privrede i ne rešava pitanje korumpiranog državnog aparata. Konkurencija se narušava i uobičajenom praksom da se u izbornim ciklusima državna pomoć dodeljuje arbitrerno a budžetska sredstva koriste kao instrument kupovine glasova.
U ovoj oblasti nije obezbeđena nezavisnost Komisije za zaštitu konkurencije, nije obezbeđena nezavisnost i efikasnost sudstva koje treba da, u sčuajevima žalbi na odluke Komisije za zaštitu konkurencije, obezbedi pravnu sankciju za narušavanje konkurencije. Zakon o državnoj pomoći, koji treba da uvede red i nepristrasnost u sistem dodeljivanja pomoći pojedinim subjektima na tržištu, postao je predmet rasprave tek krajem 2008. godine.

10. Javne nabavke
Donet je Zakon o javnim nabavkama i formirana Uprava za javne nabavke koja je u pojedinim situacijama reagovala na najdrastičnije primere kršenja zakona ali njene preporuke nisu usvajane. Državna revizorska institucija (DRI) je formirana tokom 2007, uz ogromno kašnjenje u odnosu na definisane rokove. Uprkos tome što su krajem 2008. godine usvojene izmene Zakona o javnim nabavkama, nisu obezbeđeni institucionalni i materijalni uslovi da DRI radi u punom kapacitetu.