Stanje finansiranja životne sredine u Srbiji

Najveći izazov pred donosiocima odluka je u obezbeđivanju adekvatnih i održivih izvora finansiranja investicija u životnu sredinu, koje su u ovom trenutku u Srbiji na niskom nivou. Udeo države i način finansiranja projekata ne zadovoljavaju potrebe, nivo kvaliteta životne sredine nije značajno promenjen, a uključivanje privatnog sektora nije u izgledu. Osnovni motiv za finansiranje projekata u oblasti životne sredine je pretpristupni proces Evropskoj uniji, ali ne postoji tačna procena kolika finansijska sredstva taj proces zahteva.

Zakonski okvir u zaštiti životne sredine pruža neophodnu osnovu za primenu ekonomskih instrumenata kao što su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti, naknada za zagađivanje životne sredine, subvencije, poreske podsticajne mere izuzeća od plaćanja naknada, novčane kazne za neispunjavanje ekoloških standarda i naknade jedinica lokalne samouprave. Primena instrumenata nije na zadovoljavajućem nivou u Srbiji, usled sveopšte neefikasnosti rada državnih organa, na prvom mestu inspekcijskih i pravosudnih (tužilaštvo i sudovi). Željeni kazneni efekat se ne postiže ne samo zbog neodgovarajuće primene postojećih normi, već i zato što su i propisane nadoknade i kazne za kršenje zakonskih propisa generalno ispod podsticajnog nivoa.

Usled nedostatka jasnih strategija razvoja, političke nestabilnosti, nezrelih tržišnih uslova i zanemarivanja osnovnih postulata održivog razvoja, u Srbiji se ne može smatrati uspešnom primena principa „zagađivač plaća“. Odsustvo adekvatnih naknada za zagađivanje i korišćenje prirodnih resusa, domaći izvori finansiranja nisu dovoljno razvijeni da se nose sa nagomilanim problemima. Lokalne zajednice, usled malih sopstvenih budžetskih sredstava, oslanjanju se na pomoć države i međunarodne donacije.

Mogući izvori finansiranja životne sredine

Najznačajniji izvori finansiranja dolaze i iz javnog i iz privatnog sektora i samo uspešnom kombinacijom finansiranja iz oba izvora mogu se investicije u životnu sredinu podići na viši nivo. Treći izvor finansiranja – sredstva međunarodnih finansijskih institucija i EU mogu se iskoristiti samo uz jasno definisane strategije razvoja i odeđivanje prioriteta u životnoj sredini, uz ostvarivanje uslova za tržišnu ekonomiju.

Uključivanje privatnog sektora kroz javno-privatna partnerstva, potrebno je u domenu razvoja infrastrukture i ostvaruje se od pružanja tehničke pomoći, preko operativnih aktivnosti do potpune privatizacije. Kombinacija javno-privatnih partnerstava, treba da odigra najznačajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva životne sredine. Pored toga, lokalnim zajednicama su na raspolaganju i formiranje eko fondova, uz propisivanje lokalnih naknada u oblasti životne sredine, kao sredstava finansiranja i izdavanje opštinskih obveznica kao još jedan vid finansiranja projekata. Proces decentralizacije neophodan je preduslov za obezbeđivanje finansijskih sredstava i ostvarivanje potreba lokalnih zajednica.

Eko fondovi, finansirani od adekvatnih naknada u oblasti životne sredine i međunarodne pomoći i kredita, mogu biti od velikog značaja u pretpristupnom procesu EU, kroz finansiranje projekata koji će podići nivo infrasktrukture na nivo standrada Evropske unije. Definisanje jasnih strategija razvoja uz transparentnost načina finansiranja projekata i učešće javnosti, neophodni su preduslovi efikasnog funkcionisanja fondova.

Postoje nekoliko načina za uključivanje međunarodnih i nacionalnih banaka u projekte životne sredine – pozajmice privatnom sektoru u primeni eko projekata, lokalnim zajednicama, javno-privatnim fondovima, privatnim kompanijama u infrastrukturnim projektima. Država mora obezbediti prevazilaženje problema uključivanju banaka: političku i ekonomsku stabilnost, kreditnu opravdanost projekata i ostvarivanje realnih naknada za korišćenje prirodnih resursa.

Preporuke za budućnost

Efikasna primena ekonomskih instrumenata u Republici Srbiji mora biti zakonski definisana i tržišno zasnovana. Mora biti integralni deo ukupne strategije razvoja, posebno tehnološkog razvoja i da utiče na najracionalnije korišćenje resursa. Ekonomski instrumenti treba da obezbede sigurne izvore finansiranja zaštite životne sredine, odnosno da poboljšaju stepen zaštite životne sredine.

Neophodan je merljiv i sveobuhvatni sistem izveštavanja o ulaganjima u zaštitu životne sredine i o prihodima, na bazi izveštaja EU, osigurati finansiranje projekata iz javnih prihoda, integrisati zaštitu životne sredine u sve glavne investicione projekte, naročito u sektorima energetike, saobraćaja i poljoprivrede.

Neophodno je sistematsko praćenje i procena postojećih ekonomskih instrumenata i prilagođavanje podzakonskih akata za primenu principa zagađivač plaća, korisnik plaća i drugih ekonomskih instrumenata.

U efikasnoj primeni ekonomskih instrumenata neophodno je uključivanje svih zainteresovanih strana, u cilju revizije postojećih regulatornih i ekonomskih instrumenata za zaštitu životne sredine i njihovog njihovog aktuelnog ekološkog i ekonomskog uticaja. Neophodno je kombinovati upotrebu ekonomskih instrumenata i tradicionalne regulative za smanjenje zagađenja i povisiti iznose naknade za zagađenje i regulatorne standarde na postepen i predvidiv način, u periodu u kom bi preduzeća mogla da razviju mehanizme za usklađenje sa strožijim standardima Evropske unije.

Potrebno je razvijati fiskalne podsticaje koji bi promovisali korišćenje bezolovnog goriva, uz definisanje strategije za izbacivanje olovnih goriva iz upotrebe i progresivno smanjenje sadržaja sumpora u benzinu i dizel gorivu do trenutnih EU zahteva. Potrebno je uporedo razviti i privremene fiskalne podsticaje koji će ohrabriti kupce na kupovinu novih vozila i odlaganje starih u staro gvožđe.

Izraditi okvir za efikasno upravljanje otpadom i reciklažu uz odgovarajuću politiku naknada, kazni i stimulacija. Naknade bazirati na količini proizvedenog otpada i utvrditi ih tako da stvaraju podsticaj za smanjenje proizvodnje otpada i reciklažu. Odgovarajućom politikom stimulisati proizvođače u korišćenju ambalaže sa minimalnim efektom na životnu sredinu.

Stimulisati i pomagati lokalne zajednice u upravljanju otpadom i uključivanju u regionalne inicijative. Komunalno sakupljanje otpada iz industrije bazirati na upotrebi standardizovanih kontejnera i na prirodi otpada koji se sakuplja. Sve naknade računati tako da one pokrivaju stvarne troškove.

Država bi morala pomoći jačanje kapaciteta opština i omogućiti uslove za učešće privatnog sektora u obezbeđivanju komunalno – ekoloških službi na opštinskom nivou.

Ostvarivanje pokrivenosti vodosnabdevanjem i odvodom otpadnih voda moguće je samo uz sveobuhvatnu reviziju i reformu naknada za vodosnabdevanje i odvod otpadnih voda u skladu sa principom „zagađivač plaća“. Uz ovo je neophodno uvesti efektivnu primenu subvencija za komunalne usluge koje bi pomogle domaćinstvima koja imaju problema sa plaćanjem računa za vodu. Za to je neophodna reforma tarifnog sistema u sektoru voda - postepeno povećavanje tarife do nivoa koji bi pokrivao potpune troškove za komunalne usluge i primena naknade za zagađenje voda na celokupnu količinu otpadnih voda.

Neophodno je revidiranje sadašnjeg sistema korišćenja voda u privredi, eksploatacije izvora i optimizacija izvora prihoda od korišćenja voda uz odgovarajuću raspodelu u finansiranju nacionalnih prioriteta u sektoru voda.