1. Da li je, i zbog čega, ugrožena koalicija na nivou Grada?

Saradnja na nivou grada je ugrožena time što, godinu dana posle formiranja, zidovi u koje udaramo u pokušaju da razbijemo sistem svemoćnih partija i partijskih odluka postaju sve viši.

2. Pomenuli ste da "na gotovo sve vanstranačke ličnosti na funkcijama u gradu, polumismeni partijski činovnici vrše direktan pritisak". O kome konkretno govorite, i kakvi pritisci?

Na najprimitivniji način se vanstranački ljudi onemogućavaju da rade svoj posao. To je posledica shvatanja da se departizacija završava tako što se neko ko nije član partije postavi na neko mesto, a onda treba da statira i potpisuje. Svi koji tog shvatanja ne mogu da se odreknu, moraće da shvate da LDP ne pristaje na to da se ti ljudi izgube u strukturi gradske uprave, kroz koju neko odozgo pusti nalog, a onda se to bez pogovora izvršava. To nije izuzetak, to je ukorenjeni način rada koji je uobičajen na svakom koraku. Od veća, preko sekretarijata do gradskih preduzeća. Na to neka pristaju partijski vojnici koji nemaju drugog izbora, ali to je neprihvatljivo za nas i ljude koje smo predložili tražeći od njih da se angažuju kao profesionalci.

3. Krajem avgusta ste, povodom godinu dana vlasti, rekli da je gradska vlast oživela razvojne projekte poput vrtića i mostova, da je bilo mnogo više efikasnosti a manje politikanstva. Šta se dogodilo u protekla dva meseca da ste potpuno promenili mišljenje?

Ništa od toga što je urađeno ne može da pokriju činjenicu da ima velikih problema, da inercija ne može da bude zamena za nedostatak prave inicijative. Kako vreme prolazi, grad sve izvesnije klizi prema načinu rada, odnosima, planiranju i trošenju budžetskih resursa koji su daleko od onoga kako LDP i naši birači vide potrebe Beograda. Ti problemi kulminiraju o ovom trenutku kada nema jasnog odgovora na problem nasilja u gradu, kalkulantski se odnosi prema “škakljivim” pitanjima kao što je položaj Roma ili Povorka ponosa, gradonačelnik se trudi da vodi politiku kojom bi zadržao popularnost, a istovremeno odavao utisak da vodi modernu evropsku prestonicu. Šminka neće pomoći.

4. Pomenuli ste i odgovoran odnos prema kreiranju budžeta. Šta, prema vašem mišljenju, nije kreirano odgovorno i na koje konkretno stvari imate zamerke?

To je počelo da liči na neodgovornost sa kojom se godinama planira republički budžet. Svaka od stranaka koji čine koaliciju unosi po neki svoj demagoški ili poluprivatni projekat, a sve na račun onih delova gradske ekonomije, privrede, infrastrukture u kojima bi impuls iz gradske kase značio višestruko uvećenje proizvodnje i prihoda za sve koji ovde žive i rade. Zašto je planiranje budžetskih stavki šifofreno i neodgovorno, pa se, između ostalog, u vreme krize, umesto ulaganja u nešto što će pokrenuti razvoj, planira kupovina nekakve zgrade koja košta više od milijardu dinara. Čiju politiku sprovode ti raspojasani planeri i nalogodavci trošenja para Beograđana. Pa predsednik ove zemlje, iza čijih leđa se oni guraju i kriju, putuje ekonomskom klasom!

5. Da li ste razmotrili ostanak u koaliciji na nivou grada, kakva će biti vaša odluka i od čega ona zavisi?

Zato razmatramo naš dalji odnos prema toj većini.