"Sadašnji napori Predsednika Tadića su posledica i rezultat ovih težnji i želim da izrazim nadu da će ta ideja okupiti ne samo ove inicijatore, već i što je moguće širi krug poslanika i grupacija u Skupštini Srbije. Osuda ovog strašnog zločina, bez rezervi i ograda, je potez kojim će Narodna Skupština u ime cele Srbije na najbolji način pokazati privrženost evropskim vrednostima, ojačati svoj položaj, ulogu i ugled i osigurati put zemlje ka EU", naglašava Kacin.

Evropski parlament usvojio je 15. januara 2009. godine, rezoluciju kojom se 11. jul u Evropskoj uniji zvanično proglašava danom sećanja na žrtve masakra u Srebrenici. Rezolucija je doneta na predlog Jelka Kacina, slovenačkog poslanika i izvestioca EP za Srbiju i u njoj se „poziva Evropska komisija i Savet EU da na odgovarajući način obeležavaju godišnjicu akta genocida u Srebrenici i Potočarima i da pozovu sve zemlje zapadnog Balkana da i one obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici”. Ističe se, takođe, da su za najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno osam hiljada ljudi, najodgovorniji Ratko Mladić, Radislav Krstić i Radovan Karadžić.

"Osuđivanje ovog najstrašnijeg zločina na Zapadnom Balkanu bi trebalo da bude prioritet u naporima Srbije da se distancira od svih ratnih zločina koji teško opterećuju njenu prošlost. U tom smislu, daleko najpozitivniju poruku Beograd bi poslao ukoliko bi se usvojila samo jedna rezolucija koja eksplicitno osuđuje samo zločin u Srebrenici, koji je odlukom Međunarodnog suda pravde u Hagu jedini proglašen za genocid, kao što su to učinili Evropski parlament i parlamenti nekih zemalja regiona Zapadnog Balkana.

Ovaj zločin na izvestan način simbolizuje sva stradanja nevinih koja su se desila tokom rata u Bosni: presudom Međunarodnog suda pravde kojom je potvrđeno da se u Srebrenici jula 1995. godine desio genocid, ovaj zločin mora zauzeti posebno mesto u kolektivnom pamćenju naroda bivše Jugoslavije i čitave Evrope. Ne poricajući potrebu osude svih zločina, nameće se pitanje zašto bi dodatnu rezoluciju zvanični Beograd vezivao za trenutak donošenja rezolucije o Srebrenici. Usvajanjem druge rezolucije srpski parlament bi donekle relativizovao i oslabio poruku kojom želi da osudi počinjeni genocid u Srebrenici.

Ako postoji potreba za donošenjem dodatne rezolucije to otvara i pitanje zašto takvu rezoluciju Narodna skupština nije usvojila ranije“, kaže se u saopštenju iz Kacinovog kabineta.