Pošto su moji prethodnici, Čedomir Jovanović i Ivan Andrić, već dali jednu širu perspektivu iz koje smo posmatrali ovu rekonstrukciju Vlade, ja ću poslušati koleginicu iz lige socijaldemokrata i pokušaću da krenem od toga šta bi moglo da bude rešenje, pošto smo dobili kritiku da je bilo mnogo kritika ali nije bilo rešenja.

Znači, ne bi trebalo trošiti preveliku energiju. Nikakva očekivanja, niti od građana, niti od nas ovde nema od ove rekonstrukcije Vlade. Prema tome, preterano zalaufavanje. Šta je sve ovo, svima nama je jasno šta je sve ovo. Znači, ta vlada je i stvarana tako, znači, ta koalicija nije stvarana tako što bi se kombinovali programi stranaka, pa onda dobili jednog dobrog dirigenta da se ostvare ti programi, nego je stvarala po onom klasičnom partijskom feudalnom sistemu gde su se grabili koalicioni sporazume i podela kvota, znači, koliko koga, čega će dobiti. Kad je reč o kadrovskim pitanjima, naravno, stranke imaju neki svoj patološki način kako postavljaju svoje kadrove, da li postavljaju kao tajkuni, da li postavljaju po nekoj lojalnosti, da li one ko sluša itd. Znači, niti smo mogli dobiti dirigenta ove vlade, tako da svi znamo da je to bio jedan glomazan raštimovani orkestar koji uopšte nije funkcionisao.

Sada, vidite, bila su dva pristupa koja smo mi slušali u javnosti da e taj raštimovani orkestar koliko toliko sredi u poslednjem momentu. Jedan pristup je bio tzv. personalni pristup, pa nas je potpredsednica DS uveravala kako Mirko Cvetković sedi danonoćno i analizira rad svakog ministra. Verujte, obradovala sam se zato što mislim da je to ključno. Čak i taj broj na čemu su se iživljavali, mnogo je poslanika, 250, daj i 150, velika je Vlada, daj smanji Vladu, to kvantitativno je najlakše, pa su se mnogi proslavili na toj kritici. Međutim, zapanjila sam se da mi idemo tako radikalnim putem da ćemo analizirati kako koji ministar radi, da će se postaviti pitanje odgovornosti. Pa neka bude i 300 tih resora ako ćemo mi da postavimo pitanje kako je koji ministar radio.

Međutim, naravno, te analize nema, niti se on time bavio, to je bila jedan čista laž. Kako je sada to izvedeno? Ako već to nije moglo, i to nikada neće, ne znam kada će to biti moguće da se ovde postavi pitanje odgovornosti pojedinih ministara, mi smo sada rešili tako da dirigenta zauvek nemamo, znači dirigent je predsednik Vlade, to smatram dirigentom, da predsednik Vlada više nikada ne postoji, pa smo u zakon uneli da nema predsednika Vlade, odnosno da je on u stvari ministar, a onda smo doneli još jednu izmenu da potrepredsednici mogu da imaju i ministarstva, a sada ćemo imati potpredsednike Vlade bez ministarstva.

Tražim kao rešenje da ministar finansija ne bude, to nije kasno da se promeni, nego da zaista koliko može radi ovaj svoj zadatak koji treba da radi, a da ne pravimo ovu komediju da je to jedina država koja nema predsednika Vlade, iako smo mi parlamentarna demokratija, nego mu se da najveće ministarstvo sa najvećom odgovornošću u finansijskoj krizi. Molim da se ovo pod hitno popravi.

Gospođice Jerkov, da bih zadovoljila vašu želju da dajem konstruktivne predloge, dajem konstruktivan predlog da se odmah odustane od ovakve kombinacije, jer time ukidamo predsednika Vlade, a potpuno je neadekvatna ova promena.

Drugo, kada ste razmišljali o tome kako da se učini Vlada efikasnija, šta ste vi radili? Radili ste, uzeli ste čistu mehaniku i spojili ste ministarstva. To nije manji broj kada se spoje ministarstva, to nije ušteda, nema nikakve uštede, niko nije od ministara ovde ni prikazao šta su tu nekakve uštede, šta su tu racionalizacije. Nema ušteda zato što su se mehanički spajala ministarstva i kolege su već prikazale na koji komičan način, da bi se zadovoljili interesi pojedinih partija, kako su komično spajana ta ministarstva. Imam drugi predlog, vidite, od početka je pravljena jedna zaista glomazna Vlada. Ne mora svaka nadležnost da bude na nivou ministarstva, ne moramo da rešavamo ako ima nekih problema vera ili ne znam čega, na primer dijaspore, zašto mora da postoji ministarstvo. Tako da predlažem da zaista, a to možete sada odmah da učinite, nije uopšte kasno, a to je da ona ministarstva koja nisu klasična, koja u najvećem broju država uopšte nisu na nivou ministarstva, da ta ministarstva jednostavno ukinemo. Onda bismo izbegli da pravimo onu kasapnicu sa onim ministarstvima koja su tamo ostala, da spajamo, da dajemo gospodinu Duliću rudarstvo. Pa on se pokazao da nije dobro vodio ni ovo ministarstvo, a sada mu se dodaje još. Ta kasapnica bi se presekla.

Dajem predlog, znači, odmah da se ukinu sledeća ministarstva koja nigde ne postoje, NIP znači nije ukinut, izvinite, pripojena, piše u zakonu da je pripojen. Znači, da se ukinu NIP, da se ukine Ministarstvo vera, u Nemačkoj ima mnogo više vera nego ovde, zašto je potrebno to ministarstvo, ukinuti ga, ne pripajati ga. Zatim, Ministarstvo sporta, nismo mi u stanju da imamo sport i omladinu kao posebno ministarstvo. Takođe bi trebalo ukinuti i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, u stavi to je bilo nuđeno Mađarima, oni nisu hteli da prihvate to ministarstvo, sada nam je ostalo, ne znamo šta ćemo sa njim. Predlažem da se za pojedine naprave kancelarije, gde će sport biti pri obrazovanju, gde je uvek bio, da se određene stvari kao što su manjinska i ljudska prava da bude kancelarija pri Ministarstvu pravde, a da se ne tipična ministarstva jednostavno ukinu i da više ne postoje, čime bismo, ako ništa drugo napravili određene uštede.

Izbrojala sam ovde da bi trebalo ukinuti šest ministarstava da više ne postoje a određene nadležnosti pretvoriti u kancelarije, s time da se nikako ne ukida premijer, predsednička funkcija i da se izabere ministar finansija.