Srbija mora da se vrati Đinđićevoj politici
"Odgovor za budućnost - politika s vizijom bez kompromisa oko suštinskih pitanja", Dom sindikata | 12. 3. 2009.
Pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić nije bio političar, već mislilac i reformator sa osećajem za istorijski trenutak i sa sposobnošću predviđanja, čovek čija vizija obavezuje na nastavak promena koje je započeo, ocenjeno je večeras na tribini "Odgovor za budućnost - politika s vizijom bez kompromisa oko suštinskih pitanja" u prepunoj Velikoj sali Doma sindikata u Beogradu, povodom šest godina od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije.
Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je večeras da Srbija mora da se vrati na politički kurs ubijenog premijera Zorana Đinđića umesto što zastajkuje u procesu evropskih integracija i "arči" svoje potencijale.
"Nema više Koštunice koji je bio lajtmotiv svakog 12. marta. On je politička prošlost. Ali, mi ne živimo u budućnosti kakvu smo očekivali posle odlaska Koštunice s vlasti", rekao je lider LDP-a.
Jovanović, koji je u vreme vlade Zorana Đinđića bio potpredsednik Demokratske stranke i šef njenog poslaničkog kluba u Skupštini Srbije, a posle njegovog ubistva potpredsednik vlade, kazao je da je Srbija danas jednako daleka od Evrope kao što je bila i pre nekoliko godina, da se potencijali zemlje "arče" i da je energije u građanima sve manje.
Prema njegovim rečima, nema ničeg od Evrope u onome što se danas nudi kao evropska politika.
Lider LDP-a je poručio da su građani Srbije na izborima 11. maja prošle godine uklonili veliku prepreku na putu ka evropskoj budućnosti i pokazali da su spremni na velika odricanja kako bi osigurali bolju budućnost za generacije koje dolaze.
On je istakao da su prepreke na tom putu veće jer je Evropa podjednako udaljena kao i u trenutku kada je ubijen Zoran Đinđić, a odnosi Srbije sa susedima su lošiji.
Put u Evropu nije jednostavno usvajanje zakona EU, već, pre svega, prihvatanje evropskih vrednosti koje su i deo vizije Zorana Đinđića, kazao je Jovanović.
“Upravo 12. mart obavezuje sve političare da u sebi pronađu onu snagu i jedinstvo koje su pokazali članovi vlade koju je predvodio Đinđić, samo dan nakon njegovog ubistva, kada su izašli pred građane sa jasnom porukom i odlučni da nastave posao koji je on započeo”, poručio je Jovanović.
Jovanović je istakao da Srbija do 12. marta iduće godine mora imati plan koji će se suprostaviti "nesposobnom evropskom nastojanju onih koji nas vode" i koji će odgovoriti na kosovske zablude i ponuditi rešenja za ekonomske probleme.
Lider LDP-a se založio da se u Srbiji 11. jul obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Istoričarka i članica Političkog saveta LDP-a Latinka Perović rekla je da je Đinđić bio oštar prema zločinačkom nasleđu ratova i da je imao podršku sveta za reforme, dok je danas, šest godina posle njegove smrti, smanjen ugled zemlje, postoji zastoj u evropskim integracijama i napet odnos sa susedima.
Perovićeva je ocenila da su posle petooktobarskih promena postojale dve političke filozofije - Đinđićeva i filozofija tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice.
"Za prvu politički protivnik nije neprijatelj, a za drugu je on upravo to", ocenila je Latinka Perović.
Dodala je da je Đinđić baštinio slobodu kao vrhunsko načelo koje ga je odredilo kao ličnost. U tome je, kako tvrdi, njegova najveća sličnost sa prvom srpskom filozofkinjom Ksenijom Atanasijević.
"Mnogo je ljudi iz vlasti i opozicije prodefilovalo političkom scenom proteklih četvrt veka. Đinđić se izdvaja ne samo svojom tragičnom sudbinom već svojom mišlju. On se nije na političkoj sceni pojavio s gotovim idejama - njegova ambicija nije bila vlast, već istorijska misija naroda", kazala je Perovićeva.
Ona se tako]e takođe založila za objavljivanje sabranih dela Zorana Đinđića, ukazujući da je njegovo pisano delo rastureno, a sada i pomalo "zatureno".
Đinđić je bio "dublji i humaniji nego što je mogao i smeo kao političar da pokaže", čovek koji je slobodu izjednačavao sa samim životom, kazala je ona.
Demokratija i evropske integracije za njega nisu bile cilj, već sredstvo, rekla je Perovićeva, dodajući da je Đinđić, pre svega, želeo obračun sa auotkratskim režimima, postojećim i mogućim, svestan da slom komunizma nije obavezno pobeda demokratije.
Zbog toga je, razumevajući istorijski trenutak, odlučno napravio rez prema zločinačkom nasleđu ratova, uvodeći u politiku Srbije etiku odgovornosti i jasne ciljeve, kazala je Perovićeva.
Posle tribine u organizaciji LDP-a, u Domu sindikata je emitovan dokumentarac “Završna reč” koji čine snimci suđenja za ubistvo Zorana Đindića, onosno izvođenje završne reči tužioca Jovana Prijića i čitanje presude.Između tribine i projekcije filma prisutni su bili u prilici da prvi put posle šest godina pogledaju snimak govora Čedomira Jovanovića na komemoraciji 13. marta 2003. godine.
Šetnja za Zorana - 12. 3. 2009.
Audio snimak govora Latinke Perović (mp3, 18 MB)
Audio snimak govora Čedomira Jovanovića (mp3, 17 MB)
Završna reč - film o suđenju za ubistvo Zorana Đinđića (zvanični sajt i ceo film)
