Od faze u kojoj nam je obećavano da će nas kriza zaobići ili da će nam koristiti, dovedeni smo u situaciju da se svi strahovi građana sada ostvaruju kroz selektivne i parcijalne mere vlade. Vlada je i ovoga puta izabrala mere za koje joj se čini da će najmanje ugroziti njen rejting u istraživanjima javnog mnjenja. Problem je jedino u tome što društvo, građani i privreda to više ne mogu da izdrže i što će cena takve politike biti ogromna za vladu, ali još teža za građane.

Građanima se ni ovoga puta ne govori istina o dubini krize u koju smo upali, više zbog naše unutrašnje slabosti nego zbog globalne krize. Odgovor na krizu nije moguć bez dogovora za budućnost. Taj dogovor mora da podrazumeva i politički i ekonomski deo, naš ulazak u regionalne i evropske političke i ekonomske strukture, prihvatanje pravila razvijenog sveta, pravilniju raspodelu poreskih opterećenja, povlačenje države iz onih oblasti u kojima usporava ili poskupljuje poslovanje i hitno odmrzavanje zaustavljenih evropskih reformi.

Samo tako možemo da dočekamo kraj krize očuvani i spremni za novu razvojnu fazu koja će uslediti. To rade sve druge pametne vlade. Umesto toga, naša vlada, koja je konfederacija stranaka i njihovih resora, ponovo udara na srednji sloj, na one za koje joj se čini da će u ovom momentu biti najmanje spremni da reaguju i na njih prenosi teret krize. Za LDP je nedopustivo da se tako uništava najzdraviji deo našeg društva, progresivni srednji sloj koji je jedini uspeo da u ovih teških osam godina tranzicije pronađe mesto i priliku za sebe i svoj razvoj, i to zahvaljujuči svojoj sposobnosti i spremnosti da se menja.