Ta pravila nisu prekršena prvi put kad je u pitanju Danas i LDP ili ja lično, ali je ovo prvi put od kada si ti glavni urednik. Prvo, nisam ja novinar Danasa da mi, bez mog znanja, skraćuješ autorski tekst. Već znam da ćeš se “vaditi” na prostor. Iako ja nisam od onih koji misle da je Danas jedinina nedeljna novina koja izlazi svaki dan, uveren sam da problem sa ovih 20 redova nje bio u prostoru. Obojica to znamo.

Jer da je prostor bio problem, lako bi ga rešili. Mogao si recimo da me pozoveš i zamoliš da sam skratim tekst. Za to je bilo dovoljno vremena, pošto je tekst dostavljen u vašu redakciju u utorak, a objavljen tek u četvrtak. Za jedan ceo dan normalne redakcije naprave i odštampaju kompletne dnevne novine! Veruj mi, mogao bihili da povučem tekst ili tih 1300 karaktera, lično da izbacim. Ali ti znaš da to ne bi bili baš ovi primeri licemerja u srpskoj politici, koje si pokušao da sakriješ od čitaoca Danasa:

„Licemerje je i kada mediji pišu protiv tajkunskih para u strankama, ali su protiv predloga LDP-a da u kampanjama sve liste imaju jednako i besplatno vreme i prostor. Kao što je slučaj u Bosni. Ali medijima su tajkunske pare u kampanjama veoma slatke, pa zato ignorišu ideju LDP-a.

Licemerje je kada se predstavljaš kao «građanska opcija» pa ti smeta što Vučić nije gradonačelnik. Tako je: da LDP nije odgovorno postupio prošle godine, Aleksandar Vučić bio bi gradonačelnik Beograda. Onda bi grad bio četiri godine uništavan, onako kako su ga rušili u februaru 2008. godine. Šta bi tek tada govorili o nama?

Sada LDP smeta. A nije im smetalo što su, sve suze roneći za Đinđićem, posle dva dana od atentata (u petak), zvali Đorđa Vukadinovia da komentariše 12. mart . To je valjda bila vizija. Baš kao što je i zalaganje da se na predsedničkim izborima glasa za Nikolića, a ne Tadića.

Licemerje je kada pričaš da si protiv partijske države, a nikada ni reč ne kažeš protiv glavnog uzroka jačanja partijske države. To je činjenica da je Predsednik države istovremeno i šef partije. Licemerje je i kad to dvojstvo kaže da Čedomir Jovanović kao potpredsednik Vlade, za 7 meseci na vlasti nije ništa uradio. Jer je tada to bilo i potpredsednik stranke (kao i Čeda), ali i ministar odbrane. I mnogo duže od 7 meseci.

Kada „kolumnista“ Apel intelektualaca demokratskoj javnosti napadne zbog činjenice što je objavljen i kao plaćeni oglas – to je tek licemerje. Zato što je je i njegov tekst plaćeni oglas.

Jalova je ovakva „odbrana“nekoga, a još besmislenija je „solidarnost“ sa nekim. Ako je to u pitanju. Ne samo zbog činjenice da je dnevni broj ulazaka na sajt LDP-a jednak prodatom tiražu novina koje ovako uređuješ. Što ne govori o malom tiražu Danasa, već velikom broju ulazaka na naš sajt. Već zbog toga što se ovako ne daje doprinos ni profesiji, ni menjanju društva u pravcu koji, nadam se, obojica želimo. A da je postupak Danasa neprofesionalan znaš i sam. Ili možda grešim?

Možda je tako bilo u vreme kad sam ja taj hleb jeo, ali danas više nije? Možda je danas u novinarstvu sve dozvoljeno. Ne bi me začudilo, pošto naša profesionalna udruženja brane i Milijane i Tijaniće i sve one koji su obavljali i obavljaju posao plaćenih propagandista, ali iz nekog razloga neće u svoje pravo udruženje, Udruženje propagandista, već hoće da se zovu novinari. Gde nestade i ono malo etike profesije, poštenja, časti, profesionalnog integriteta? Bez toga, složićeš se, vraćamo se u vreme u kome je dominirala deviza „..ako me se sete, sete..“.?

I da znaš da nisam uživao dok sam ti pisao ovo pismo. Ali osećao sam, ako ga ne napišem, biću isti kao ovi o kojima sam pisao. Biću licemer.

A nismo svi isti. Sasvim dovoljno za početak.

Zoran Ostojić, tvoj bivši kolega