Nema ni godinu dana kako sam napisao da će, pre ili kasnije, u nekom od rijaliti šoua pasti krv, a evo čitam da je na „Dvoru“ pukla flaša o glavu kralja Bojanića koji je završio u Urgentnom centru. Tako to ide sa gladijatorskim priredbama, a rijaliti šoui to jesu: nema tu granice koja pre ili kasnije neće biti prekoračene.

Smešne stvari imaju rok trajanja. Ne znam kako vi, ali ja, cenjeni publikume, ja koji sam se nekada valjao od smeha filmovima Čarlija Čaplina, sada nalazim da su dosadnjikavi, nategnuti, često nasilni, a uvek na račun onih drugih, ma ko oni bili. Nisam potpao pod uticaj političke korektnosti. Samo, brate, iz Čaplinovih filmova smeh iščileo. Dočim se marksisti, Gručo, Harpo & Co još drže, ama nema ih na TV.

Prođe još jedno Sretenje i još jedan Dan državnosti, a naš se Gospodar ni ovoga puta nije pojavio u Orašcu. Dan državnosti bez glave države - nekako mi to ne ide. Dobro, prezident je verovatno bio blagovremeno obavešten da će se u Marićevića jaruzi okupiti šareno društvo koje je duboko uvereno da je je on, Jego Sijatelstvo, ustaša i prodana duša. Razumem ja da se nije hteo izlagati neprijatnostima.

Iznenadno puče tikva. Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je Mirko Cvetković (koga mnogi još mešaju sa Mirkom Marjanovićem, a neki čak i sa onim predratnim Dragišom) pokrenuo postupak za smenu Mlađana „Večnog“ Dinkića. Štura vest saopštava da je premijer „obavestio“ Gospodara da vlada ne mere da funkcioniše sa nelojalnim potpredsednikom.

Baš ga je zagustilo „na Vladi“. Biće da je Tomin miting dobro uzdrmao establišment. Zvanično se operiše sa cifrom od pedeset hiljada prisutnih, ali ministri i ministarke, portparoli i portparolke ne uspevaju da sakriju uznemirenost. Ne mogu da verujem da su se toliko otuđili od baze, pa da i pre mitinga nisu znali koliko je običan svet nezadovoljan.

Departizacija i depolitizacija preduzeća u Beogradu treba da posluže kao model državi za rešenja problema u državnim preduzećima koja su „partijski plen i najveći gubitaši”, izjavio je juče šef odborničke grupe Liberalno demokratske partije u Skupštini Beograda Dejan Ranđić. „Beograd mora da bude primer na koji način javna preduzeća treba rasteretiti političkog i partijskog pritiska i kako treba stvoriti mogućnosti da posluju u skladu sa tržišnim interesima, a ne da budu korišćena za kupovinu socijalnog mira ili promociju nekog političkog projekta”, rekao je Ranđić.

Ljušićeva čast! Hm! Ljušićevo doktorstvo! Redovno profesorstvo! Srbobranstvo! Metohijstvo! Izvinite, sve su to privatne stvari. Neka se Radoš (sada već decenijama) raduje svom doktoratu i redovnoj profesuri. Samo, koga za to, osim njegovih studenata, treba da boli Crven Ban. Doduše, za ono što priča (i pokušava da piše) nikakav mu doktorat nije trebao. Tako pričaju i pijačni nakupci. Mada, ima u tom društvu još doktora. I to je veliki problem ove zemlje.

Vidim da je tekst o užičkim zimskim prilikama izazvao puno reakcija cenjenog publikuma. Gde bi mi bio kraj da sam političar? Još kad bih imao čarobni štapić, pa da situaciju promenim nabolje - možda bi mi i patrioti oprostili što nisam završio fakultet. Ni onaj se, čije je Užice bilo dugi niz godina, nije nešto istakao u školovanju. A njegov se vakat , u poređenju sa današnjim, čini kao zlatno doba. Uopšte, cenjeni publikume, bolje nam ide kada stvari u svojim rukama drže zanatlije i gimnazijalci.

Liberalno-demokratska partija je napravila ozbiljan zaokret i unela novine na srpsku političku scenu.

Poslednjih nedelja lider liberala razgovarao je o budućnosti Srbije sa svim čelnicima DOS-a, osim Koštunice i Čovića, ali i sa brojnim inteleketualcima.

Ja više ne znam šta da mislim. U kakvim je odnosima Nataša Bekvalac sa menadžmentom Ringijera. Ili kako se to već zove. Nema dana da nam nema Nataše. Obavešteni smo bili akuratno o razudajama i pročim belajima, ali, bogu hvala, i to se završilo na opštenarodnu radost. Ali, jednom kad dođeš u novine, kraja tu nema. Ima da si na naslovnoj strani. Zgodno nekako da se skrene pažnja sa prečih stvari.

Poštovani gospodine Cvetićanin, Odavno je prestalo da me iznenađuje kada političari, “analitičari” i ostale sveznalice govore i pišu, a da se prethodno makar elementarno ne informišu o temi; priznajem, i dalje se iznenadim kada vidim da i pristojni ljudi čine isto. Čitajući vaš tekst Srpski Glembajevi (Danas, 5-6. februar 2011), uočila sam nekoliko materijalnih grešaka.

Jeste Tomin i Veljin miting bio veličanstven, jeste da je prošao bez incidenata (što je za svaku pohvalu, mada je bilo očekivano), ali kad čovek bolje razmisli: veličanstvenost skupa i opravdanost opozicionih zahteva nekako su ostali u senci razudaje Nataše Bekvalac. A to je, da rečemo, indikativno. Danima (da li već i nedeljama) najugledniji ovdašnji dnevnici direktno prenose brakorazvodnu parnicu poznate umetnice i njenog ex-muža. Što medijima, u suštini, ne treba ni zameriti; to im je u opisu posla. A sad, ako nekome ne smeta da se nelagode njihovih razvoda povlače po novinčinama, to je njihov problem. Hvala bogu, Nataša se razudala, propevala, Tomin miting završen, sve može da se vrati u kolotečinu.

Evo nama Radoša Ljušića u ulozi književnog kritičara i istoriografske savesti. Gde drugde nego na srbobranskom sajtu NSPM. Ljušićev „prikaz“ mog romana „Početak bune protiv dahija“ školski je primer ambiciozne beslovesnosti, decenijama uspešno zabašurivane iza zastora Srpstva i Srbije. Ovaj se istoriograf četvrtaste glave i zanemarive inteligencije, koji je tričavu karijeru napravio sicflajšerskim memorisanjem značajnih istorijskih datuma „prepoznao“ među romanesknim „nerođenim istoriografima“, što je povredilo njegova patriotska osećanja, pa je gromoglasno progovorio na dupe.

Of, lele, ala se digla furtutma oko kolumne „Zašto podržavam Čedu“. Gnevni su drugosrbijanci zbog prisustva moje malenkosti na glavnom odboru LDP-a, a padaju i sumnje da mi je Čeda „nešto obećao“. Izgleda da ću poklonjeni džip morati da krijem u Dobanovcima, a da se u javnosti pojavljujem u skromnoj Opel astri. Gde me provališe, a taman bejah naumio da se u visokom stilu dovezem u Strahinjića Bana.

Takva su vremena došla da je i Mljenko Jergović promaknut u četničkog vojvodu. Promičbu je obavio Velimir Visković kome ranije - bar koliko znam - takve stvari nisu bile svojstvene. Doduše, Jergović podavno ima dugu kosu i bradu, što je samo po sebi sumnjivo, ali kap koja je prepunila čašu šljivovice bila je sledeća Miljenkova izjava: „O Draži sam mogao pisati jer sam razumio njegove motive. Naravno, to ne znači da o njemu mislim ni pozitivno ni negativno. Jednostavno, on je trodimenzionalna ličnost, koja je imala i svoju tragiku i motive i biografiju, sve ono što Milošević i Tuđman nisu imali.“

Priboj - Ušli smo u predizbornu godinu i sutrašnji miting SNS i NS deo je predizbornih aktivnosti i politikanstva, rekao je u intervju za Sandžak Danas narodni poslanik LDP iz Priboja Kenan Hajdarević. On smatra da je reč o populizmu i pokušaju naprednjaka da sakriju očiglednu činjenicu da su u ključnim političkim i ekonomskim odlukama koje su dovele do toga da se danas u Srbiji ovako živi, oni bili najverniji saveznici sadašnje i prethodne vlasti. „Zajedno su glasali za prodaju NIS, energetski sporazum, Ustav, podržavljenje preduzeća...“, potseća Hajdarević.

Javna preduzeća su najveći gubitaši sa oko 5 milijardi evra duga. Država novcem poreskih obveznika pokriva gubitke. LDP je za departizaciju javnih preduzeća i njihovo tržišno poslovanje.

Glavni odbor LDP-a, održan prošle subote, podigao je malo prašine na našoj sumornoj političkoj sceni. Ali ubrzo je taj događaj potisnut najavom „čojane revolucije“ u organizaciji Velimira Ilića - Lenjira i Tome Nikolića. Koji su, gle koincidencije i simbolike, za dan D odabrali peti februar. Peti je peti. Svašta iz tog broja može da proiziđe.

Iskreno podržavam stav gospodina Cvetićanina o sabornosti. Ali mi je isto tako i iskreno žao što taj svoj stav nije obelodanio kao bivši ambasador u Koštuničinoj vladi, već je s te dužnosti promovisao i sabornost, uz još mnogo izuma tadašnjeg zvaničnog Beograda. Sećam se da je Filip David tada odbio mesto ambasadora u Izraelu - a danas sedi svaki dan u Kapičićevom kafeu i ne smeta mu što je general za susednim stolom.