Našu palačinku preokretali su svako malo. Čas Aleksandar Ujedinitelj, čas Trostruku Heroj Josip Broz, čas Sloba Sloboda. Uvek uz dežurno ushićenje podržavalaca svrsatanih u red za povlastice na osnovu nove podele karata.

Međutim, prvije loše zamuljao testo, drugi je pljunuo na palačinku da ostane samo njemu, a treći se samo pravio da je preokreće, pustio je da mu zagori i propadne, a nama ostavio ozbiljno oštećen tiganj.

Ako ni sada ne preokrenemo, možda više neće biti prilike. Važno je da zamesimo testo dobro za svaku mušteriju, a ne prema receptima diktature klase, nacije, rase, generacije ili bilo koje grupice na vlasti. Važno je da se pri preokretanju palačinka ne raspadne i ne ošteti. Važno je da nas pri tome vide i oni koji ne učestvuju u preokretu ili sumnjaju u njega.Važno je rezultat bude jasan, javna i opšta korist očigledna, a čišćenje institucija i preispitivanje psolovanja da bude pravično, poništavanje privilegija doledno, nepristrasno i precizno. Nije takvo preokretanje ni lako ni jednostavno.

Ipak, mi to svakako možemo, jer nije to baš tako složeno kako su bivši i sadašnji nosioci vlasti skloni da nas uveravaju. Svima ovde danas to nije samo potrebno, nego je neophodno. Šta čekamo onda?

Čekamo da bude ispunjen ključni preduslov: odgovarajuća volja naših sugrađana. Ako takva podrška postoji ili može da bude dobijena, barem od nekih dvadesetak procenata našeg stanovništva, može nešto da se napravi, snaći ćemo se. Ako ne – ništa od tog posla. Izašao bi na zlo.

Stvarno ne znam jesam li optimista. A Vi?